Vini Pu i Bambi od 2022. dostupni svima: Besmrtne priče o nestašnom medi i usamljenom lanetu

Vini Pu i njegovi prijatelji od 1. januara postali su javno dobro. Prema pravilu, kako se objašnjava u američkim medijima, literatura, muzika, filmovi i druga kreativna dela imaju rok od 95 godina pre nego što postanu javno dobro SAD. Jednom kada umetnička dela postanu javno dobro, dostupna su za korišćenje, izvođenje, menjanje i prodavanje.

Tako su i sa prvim danom 2022. godine mnoga dela postala dostupna svima na korišćenje bez plaćanja autorskih prava, a među njima je i čuvena priča za decu s potpisom pisca Alana. A. Milna.

Međutim, Diznijeve i druge adaptacije Vinija Pua ostaju pod autorskim pravima, kao i druge knjige pomenutog autora. Zaštićen autorskim pravima još dve godine ostaje i Vini Puov drug Tigar, koji se prvi put pojavio u knjizi 1928. godine.

Kako je nastao nestašni meda

A. A. Miln (1882-1956) se još tokom studija na Kembridžu odluči za pisanje kao životni poziv. Nakon Prvog svetskog rata, oženio se i dobio sina Kristofera Robina, koji ga je sa svojim plišanim igračkama inspirisao da napiše priču o medvedu Viniju Puu i njegovim prijateljima, i svim njihovim dogodovštinama u „šumi od stotinu hektara“.

Živeći u seocetu u istočnom Saseksu, na farmi okruženom velikim parkom, Kristofer Robin se svakodnevno igrao u toj „šumi“, noseći svuda svoje plišane igračke. Posebno omiljen bio je medvedić (proizveden u fabrici „Farnel“ u zapadnom Londonu 1921), koji je dobio na poklon od majke Dafni. Meda se prvo zvao Gospodin Edvard Medved, a onda je preimenovan u Vinija, po pravom crnom kanadskom medvedu iz Zoo vrta u Londonu.

I tako dok je posmatrao igru svog sina, Miln je dobio ideju za zbirku priča za decu. Prezime Pu, medvedić iz njegove priče dobiće po jednom labudu kojeg su videli dok su bili na odmoru. Prva knjiga o Viniju Puu pojavila se 1926. i odmah je postala popularna među decom širom sveta, pa je ubrzo usledio i nastavak, „Kuća na Puovom ćošku“ (1928).

Milnova supruga Dafni 1961. godine je prodala „Dizniju“ prava na Pua i tako je međunarodna superzvezda rođena. Danas, Vini Pu ima svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu i živi u staklenoj vitrini u Njujorškoj biblioteci, gde ga godišnje poseti 750.000 ljudi.

Knjige o Viniju Puu prevedene su na 46 jezika, uključujući esperanto i latinski. Magazin Forbs stavio je Vinija Pua na drugo mesto liste najunosnijih likova, odmah posle Miki Mausa. A procenjuje se da se godišnje proizvodi sa likom Vinija Pua prodaju za više od 3,7 milijardi funti dok, poređenja radi, kraljica Engleske „vredi“ oko 350 miliona funti.

Priča o lanetu

Od 1. januara u domen javnog prešao je i lik Bambija, koji je kreirato Feliks Salten (1869-1945). Nedavno je Guardian objavio tekst u kome se navodi da je originalna priča o lanetu koje pronalazi ljubav i prijateljstvo u šumi, nakon što mu lovci ubiju majku generacijama ljudi mamila je suze na oči, zapravo još tužnija.

„Mračna istina o Bambiju oduvek je bila tu“, kazao je Džek Zajps, profesor nemačke i komparativne književnosti Univerziteta u Minesoti, koji je prevodilac novog izdanja ove knjige, sa prevodom koji vodi računa o finesama Saltenovog jezika.

Saltenov roman „Bambi, život u šumi“, smatra prevodilac, knjiga je „o preživljavanju u sopstvenoj kući“.

Poput Orvelove „Životinjske farme“, objasnio je sagovornik Guardiana, ovaj roman životinjama pripisuje ljudske osobine i oslikava društvenu klimu dvadesetih godina prošlog veka u Evropi, kada su Austrijanci i Nemci krivili Jevreje za neuspeh u Prvom svetskom ratu.

S toga ne čudi što su nacisti 1935. zabranili Saltenovu knjigu, jer su je tumačili kao politički alegoriju i spaljivali kao jevrejsku propagandu.

Raniji prevodi Saltenove knjige umanjivali su antropomorfni govor životinja, promenivši fokus tako da priča bude prihvaćena kao jednostavan prikaz života životinja u šumi. Prema tom čitanju i Volt Dizni je rešio da ekranizuje priču.

U 2022. godini javno dobro postao je i roman „Sunce se ponovo rađa“ Ernesta Hemingveja (1899-1961), kao i ostvarenja „Battling Butler“ u kojem igra Baster Kiton, „The Temptress“ sa Gretom Garbo i „The Son of the Sheik“, poslednje ostvarenje u kojem je igrao Rudolf Valentino , zvezda nemog filma, pre nego što je preminuo u 31. godini.

Što se tiče muzike, potvrđeno je više od 400.000 pesama koje su dostupne za korišćenje, a nastale su pre 1923. godine. Među njima su numere muzičara kao što Ethel Waters, Mamie Smith, Enrico Caruso i Fanny Brice.

Vini Pu i njegovi prijatelji od 1. januara postali su javno dobro. Prema pravilu, kako se objašnjava u američkim medijima, literatura, muzika, filmovi i druga kreativna dela imaju rok od 95 godina pre nego što postanu javno dobro SAD. Jednom kada umetnička dela postanu javno dobro, dostupna su za korišćenje, izvođenje, menjanje i prodavanje.