Više od polovine građana ne zna da ima pravo na refundaciju o trošku države u privatnim klinikama

Osim toga, više od polovine smatra da nije ili je samo minimalno informisano o svojim pravima pacijenata, pokazuju rezultati istraživanja Evropskog pokreta u Srbiji.

 

Rezultati održanih fokus grupa u Nišu i Beogradu pokazuju da građani smatraju da nisu blagovremeno obavešteni o promenama koje se uvode u sistem zdravstvene zaštite. Primer je uvođenje novih kartica zdravstvenog osiguranja, čija je procedura zamene stvorila mnogima poteškoće usled neinformisanosti o rokovima.

 

U prilog slabom informisanju građana govori i podatak da gotovo 60 odsto građana nije čulo za mogućnost da kada javna zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži određenu zdravstvenu uslugu od roku od 30 dana, osigurana lica imaju pravo da istu obave u privatnoj ustanovi uz refundaciju troškova.

 

Podaci iz istraživanja stavova građana o zadovoljstvu uslugama domova zdravlja pokazuju da građani smatraju da im je dodatno informisanje o pravima pacijenata potrebno i da bi voleli da budu informisani pre svega preko medija i u samim zdravstvenim ustanovama.

 

Sa druge strane, medicinski radnici smatraju da su građani uglavnom informisani o svojim pravima, što govori o prisutnim različitim percepcijama. Ipak, pozitivno je što i jedni i drugi, građani i zdravstveni radnici, smatraju da dodatno informisanje treba da se vrši prvenstveno u zdravstvenim ustanovama.

 

Sve ukazuje na potrebu da Ministarstvo zdravlja u saradnji sa medijima i organizacijama civilnog društva radi više na informisanju svih građana zauzumajući proaktivniji stav i prilagođavajući se potrebama različitih kategorija građana, zaključuju u Evropskom pokretu.

 

„Naročito je značajno da se promoviše uloga savetnika za prava pacijenata i da se ojača njegova funkcija kao mehanizma za zaštitu prava građana. Naime, prema Zakonu o pravima pacijenata jedinice lokalne samouprave imaju nadležnost da organizuju i obezbede zaštitu prava pacijenata u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu određivanjem diplomiranog pravnika koji će obavljati poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Savetnik za prava pacijenata ima dvostruku ulogu: postupa po podnetom prigovoru pacijenta i daje potrebne savete i informacije o pravima pacijenata“, navodi se u zaključku Evropskog pokreta u Srbiji.

 

Takođe, građani u zdravstvenim ustanovama na raspolaganju imaju i Zaštitnika prava osiguranih lica, čiji rad je uređen Pravilnikom o načinu i postupku zaštite prava osiguranih lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Zaštitnik ima zadatak da pruža informacije osiguranim licima u vezi sa njihovom zaštitom, da pruža i obezbeđuje stučnu i tehničku pomoć u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja, obaveštava nadležnu organizacionu jedinicu Republičkog fonda o nepravilnostima u vezi sa izvršavanjem ugovornih obaveza davaoca zdravstvenih usluga, vodi podatke o broju i vrsti povrede prava osiguranih lica, kao i da izrađuje i dostavlja izveštaje o radu.

 

Pored toga, Evropski pokret navodi da Ministarstvo treba više da radi na vidljivosti novoosnovane Komisije za borbu protiv korupcije u zdravstvu kao i da njen rad i učinak učini dostupnim javnosti, kako bi se povećalo poverenje građana u zdravstvene ustanove.

 

Detaljnije o istraživanju čitajte OVDE.