Perica Gunjić: Vlasti nije nimalo u interesu da postoje nezavisni mediji

Internet glasilo, sajt, “Cenzolovka” (www.cenzolovka.rs) nastalo je pre četiri godine. Osnovala ga je fondacija Slavko Ćuruvija sa idejom da brine o medijima, medijskim temama, medijskom prostoru, kao i da motri na odnos prema medijima i medijskim radnicima – novinarima. O poziciji u kojoj su se ne samo mediji i oni koji rade u njima, već i građani i društvo sa takvim medijima našli posle četiri godine razgovarali smo sa Pericom Gunjićem, glavnim i odgovornim urednikom “Cenzolovke”.

– Naša ciljna grupa su pre svega novinari i da kažem neka vrsta stručnjaka za medije i oni koje profesionalno to zanima, ali mi želimo da o tim temama pričamo i pišemo i najširoj publici. Očigledno te medijske teme su jako važne, posebno u poslednjih nekoliko godina. Mi smo nastali pre 4 godine, i tada nije bilo mnogo specijalizovanih sajtova za medije, ali ih sada ima već nekoliko koji se samo time bave. Iskreno mislim da svi zajedno ne postižemo da se bavimo svim temama koje su važne. Jer na medijskoj sceni se događa stvarno svašta, što veoma bitno ne samo za nas, već i za neku vrstu razvoja demokratije u ovoj zemlji, ako tako nešto ovde postoji uopšte. I informisanje ljudi je važno za donošenje odluka, a mediji su u tom kontekstu veoma bitni. Istovremeno mediji propadaju, iz raznih razloga, u privatizaciji… Vlast se naravno se potrudila da kontroliše medije, i to se događa, onako, masovno. Veoma malo je ostalo tih medija koji su kritički, nezavisni, profesionalni….Kad kažem nezavisni mislim naravno ne mislim na opozicione, stranačke medije, nego na profesionalne kojima su novinarski standardi bitni. Da, eto postojimo na način koji je interesantan za jedan specijalizovani mediji. Bavimo se samo medijskom scenom a istovremeno dopiremo do nekog šireg kruga čitalaca, kaže Perica Gunjić.

Posle te četiri godine postojanja, stanje u medijima u Sribji, je bolje ili lošije?

– Mnogo lošije, na žalost. Nadao sam se da će naš sajt i ti drugi mediji koji obraćaju pažnju na medijsku scenu, pomoći kroz bolje razumevanje i neku vrstu upoznavanja građana sa problemima, moći da pomognu da mediji budu bolji međutim dogodilo se suprotno. Mislim pre svega zato što naše snage nisu takve da mi možemo da menjemo medijsku scenu, dok sa druge strane stoji vlast kojoj nije nimalo u interesu da ima nezavisne medije, i koja čini sve da ih učini stranačkim medijima. Ranije smo imali te državne medije, društvene ili kako god se to zvalo a danas imamo stranačke medije. To se najbolje oseća na lokalu. Mislim da su lokalni mediji u najgorem stanju u zemlji, kada je u pitanju medijska scena. I da je sve gore i gore. I da se projektno sufinansiranje koristi najvećim delom za potpunu kontrolu medija. Da pošto mnogi žive od tog projektnog sufinansiranja nemaju hrabrosti da bilo šta kritički kažu o ljudima koji vode grad ili opštinu. I zbog toga su građani, čini mi se, potpuno neinformisani i nisu više u situaciji da donose dobre odluke kada treba da glasaju ili da se bave bilo kakvim društvenim aktivnostima. I zbog toga mislim da svi kao društvo nazadujemo. Treba negde da sazri svest da građani i mediji zajedno rade na poboljšanju ovog društva. A ta svest čini mi se da uopšte trenutno ne postoji. I da će to biti biti jedan drug proces, ocenjuje Gunjić.

Vlast je očigledno svesna moći medija kad toliko snage troši da bi ih kontrolisala, i uticala na medijsku sliku, a građani nisu toga svesni.

–  Naravno, vidimo sada i pred beogradske izbore koliko se koristi ta snaga. Oni kontolišu javni servis na jedan bezprizoran način. Neverovatno je da javni servis sada objašnjavajući kako odjednom toliko Naprednjaka i njihovih kandidata gostuje u njihovim emisijama, i uopšte praćenje te funkcionerske kampanje, objašnjava time da ih prati kao državnike i ljude koji su na vlasti. A istovremeno dopuštajući  da oni to koriste za kampanju koja je u toku. To zaista svi vidimo. U svim društvima bi javni servis trebalo da bude taj neki nezavisni mediji koji radi po najozbiljnijim standardima. Kod nas to nije slučaj. To je jedno partijsko glasilo. Sve to treba promeniti. To je ozbiljan i dugotrajan posao. Mi smo samo mali deo toga i pokušavamo koliko možemo… Neznam, nadam se da će narednih godina biti bolje… Do sada je sve gore, smatra glavni i odgovorni urednik “Cenzolovke”.

Kakva je pozicija, a kakva perspektiva digitalnih medija u kontekstu profesionalnog, nezavisnog, slobodnog izveštavanja.

– Mislim da je tu najveći potencijal. Možda još uvek nije dovoljno izražen, ali digitalna sfera je malo oslobođenija nego drugi mediji koji imaju veće troškove pa moraju doći do većeg novca koji je uglavnom u državnim organima, pa su zbog toga potpuno kontrolisani. Na društvenim mrežama i u online medijima su veće slobode koje istovremeno umeju da budu i zloupotrebljene. Tako da smo tu sad negde, u tom međuprostoru. Ima zaista nekoliko fantastičnih medija kod nas, koji rade fantastične stvari, ali ima isto tako zloupotreba tih sloboda na mnogo načina. Samo da bi se došlo do klikova i neke vrste zarade ljudi su u stanju sve da urade. A isto tako su veoma angažovani takozvani botovi i sve te neke ekipe koje rade za određene političke stranke, uglavnom za vladajuću, i koje onda na taj način kontrolišu taj online prostor. I to nije baš najbolje. Mislim da to neko medijsko opismenjavanje, koliko god to glupo zvučalo, ljudi da bi mogli i sami da procenjuju šta je sadržaj koji nosi istinite i korisne informacije za razliku od onog koji je čista zloupotreba i manipulacija, mislim da ti to pomoglo možda u razumevanju tih novih medija, zaključuje Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik sajta “Cenzolovka”.

Internet glasilo, sajt, “Cenzolovka” (www.cenzolovka.rs) nastalo je pre četiri godine. Osnovala ga je fondacija Slavko Ćuruvija sa idejom da brine o medijima, medijskim temama, medijskom prostoru, kao i da motri na odnos prema medijima i medijskim radnicima – novinarima.