Voćari traže moratorijum na kredite

Istakli su da je došlo do zagušenja u isplati i u tekućoj i u prethodnim godinama, zbog umanjenog roda i prihoda.

Poljoprivrednik Milovan Jakovljević iz Udruženja „Zemlja domaćina“ iz Ivanjice je na današnjoj sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu naveo da bi tako glavnica mirovala, a kamate se izmirivale, uz ugovornu obavezu da se poljoprivrednim proizvođačima isplate dugovi države na ime subvencija iz ranijih godina.

Predložio je i da se formira fond za intervente mere kada dođe do poremećaja na tržištu, što je Odbor i prihvatio.

„Treća mera je da ljudi u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, nezadovoljni otkupnim cenama u sezoni, takvu robu mogu da skladište, ali ne kod otkupljivača koji ih ucenjuju, već da Uprava za agrarna plaćanja javnim pozivom pozove zainteresovane vlasnike rashladnih kapaciteta da konkurišu i da svoje kapacitete opredele za nova javna skladišta u kojima bi država subvencionisala zamrzavanje, kutiju, kesu i barkod“, dodao je Jakovljević.

Četvrti predlog je, kako je rekao, prilagoditi proizvodnju voća klimatskim uslovima, tako što treba subvencionisati proizvodnju jagodičastog voća u zaštićenom prostoru, jer bi na taj način, prema njegovim rečima, dvorodne sorte imale duži vek eksploatacije.

„Našem strpljenju je došao kraj. Ratari su pre neki dan podneli zahtev zbog nesagledivih šteta od suše, prolećnog mraza i traže 300 evra po hektaru. Na neki način to opravdavam i razumem, ali pitam se ko je njih ovlastio da i za nas voćare traže 300 evra. Šta je 300 evra u zasadu malina, šteta u mojim malinjacima na tri hektara je više od 40.000 evra“, kazao je Jakovljević.

Ocenio je da „država mora da uvede red, da stvori ambijent za privredni razvoj, a ne hajdučiju“.

„Mi imamo one male voćarske traktore, pa ne možemo da blokiramo baš raskrsnice. Ja sam za to da dođemo ovde ili pred Vladu Srbije i da pokažemo nezadovoljstvo. Upozoravam vas, u ime ljudi koje predstavljam, svi su imali neke benefite u poslednjih nekoliko godina, osim voćara, a posebno povrtari nisu“, rekao je on.

Jakovljević je ocenio da je u redu što Beograd u državnu kasu unosi 41 odsto u budžet, Vojvodina 26 odsto, a Centralna Srbija 33 odsto, ali da nije u redu da se iz te kase ponovo vraća korisnicima budžeta tako da se Beogradu vraća 73 odsto, Vojovodini 19 odsto, a Centralnoj Srbiji osam odsto.

„U voćarstvu imamo cene koje su otišle u nebo, ali džabe kad nemamo šta da uberemo i prodamo. Mraz koji nas je pogodio, napravio je probleme, sa kojima veliki broj poljoprirvednih proizvođača neće izaći na kraj, ili će davati zemlju, koju je stavio pod hipoteku za dobijanje kredita i banke će krenuti sa nekom zaplenom, ili će država morati da interveniše“, ocenio je predsednik Skupštine Opštine Topola Dragan Jovanović.

Kada je reč o republičkim robnim rezervama, Jovanović je kazao da mora se naći mogućnost da se ljudima pomogne pred sledeću sezonu.

„Mora se staviti tačka na kredite. Mi u Topoli to radimo, pojedinačno sa bankama, sa druge strane potrebno je da se formira taj fond koji bi mogao da se koristi za konkretnu pomoć ljudima“, naveo je on.

Zatražio je i da ministar poljoprivrede Dragan Glamočić prisustvuje sednicama.

Voćar Mihailo Prodanović iz sela Blaznave kod Topole kazao je da je voćarstvo već dve godine pogođeno sušom, mrazom i gradom i da ove godine ništa nije rodilo.

„Zamolio bih da se krediti odlože, jer 80-90 odsto proizvođača ima kredite i nećemo moći da ih plaćamo. Suša uzima danak, pitanje je kako će sledeće proleće biljke da spreme rod. Sistem za navodnjavanje kod nas nije gotov, a pokrio bi možda 70 odsto zasada. Mnogi ljudi su napustili voćarstvo i zaposlili se, a njive propadaju“, rekao je Prodanović.