Vremenske prilike očistile vazduh, ali to nije rešenje

Košava u Beogradu brzo je dala dobre rezultate – prestonica Srbije sada je na 50. mestu po zagađenosti vazduha, prema podacima sajta Air Visual. Direktorka Svetskog fonda za prirodu za Srbiju Duška Dimović kaže da je Beograd u Srbiji tek na osmom mestu.

„Valjevo vodi u Srbiji, nažalost je na prvom mestu. Osnovni problem je što se mi pouzdamo u vremenske prilike da nam očisti vazduh – ako padne kiša, pa spusti čestice, ili ako dune vetar“, rekla je Dimovićeva.

Izjavila je da do stvaranja mikročestica koje zagađuju vazduh dovodi veliko korišćenje fosilnih goriva i intenzivan saobraćaj. Dodala je da je dugoročni uticaj veliki.

Dimovićeva navodi da je problem za sve teme koje se tiču zaštite životne sredine to što, kako kaže, traju tri dana, a zatim se zaboravljaju.

Istakla je da je građevinarstvo jedna od stvari koje javnost ne povezuje sa zagađenim vazduhom u Beogradu.

„Mi smo imali male, jednosmerne ulice sa niskim kućama. Napravili smo višespratnice, neke kanjone i klisure. Vetar tu ne može da duva. Ovaj grad je planiran za mnogo manje stanovnika i mnogo manje vozila“, kaže direktorka Svetskog fonda za prirodu za Srbiju.

Rešenje problema, osim postavljanja filtera, Dimovićeva vidi u većem broju zelenih površina u planiranju. Jedan od primera su zeleni, odnosno živi krovovi.

Što se tiče paljenja ostataka na njivama, koje je aktuelno širom Srbije, iz Ministarstva poljoprivrede su upozorili da će preko snimaka iz satelita „loviti“ one koji to rade.

Dimovićeva je izjavila da je poljoprivrednicima samo izgovor da je to jedini način, a posledice su brojne.

„Osim aerozagađenja, uništava se biljni i životinjski svet. Oni nemaju gde da odu, narušavamo naše prirodne ekosisteme i mogućnost njihovog obnavljanja. O uništavanju zemljišta se sve više priča, jer trebaju hiljade godina da se napravi humus. Mi moramo da očuvamo i vodu, i vazduh i zemljište“, navodi Dimovićeva.

Istakla je da neki prirodni požari mogu pomoći razmnožavanju određenim šumskim sistemima, ali da to nije slučaj sa namerno izazvanim požarima.

Iako je vatra na Staroj planini pod kontrolom, posledice nisu otklonjene. Prema rečima Dimovićeve, neke štete su nenadoknadive.

„Suština je da je to kombinacija ljudskog faktora i klimatskih promena. Ovo je najtopliji oktobar koji smo ikada imali – trava je bila suva. Da je trava bila vlažna, to se ne bi desilo“, rekla je Dimovićeva.

Navela je podatke Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima je u Srbiji od plućnih bolesti ove godine umrlo oko 6.000 ljudi.

„Za druge stvari mi čak nemamo ni podatke. Šta mi sve unosimo? Oko nas je sve kontaminirano, zagađeno. Minimum koji mi možemo da uradimo je da tražimo da se bolje vodi računa o našoj prirodi, životnoj sredini, i da sami ne doprinosimo zagađenju“, zaključila je Dimovićeva.