Vučić usputno spomenuo da 1. novembra ostajemo bez ruskog gasa: Šta stoji iza ove najave

Među onima koji su razumeli poruku šefa srpske države je urednik portala European Western Balkans (EWB) Nemanja Todorović Štiplija. On objašnjava za Nova.rs da Vučić govori o sankcijama koje je uveo Savet Evropske unije.

 

„To su sankcije iz maja meseca. Deo tog paketa, koji se tiče nafte, ima za cilj da oteža Rusiji da nastavi da izvozi sirovu naftu i naftne derivate u ostatak sveta, jer je su za taj izvoz od presudnog značaja operateri iz država članica Evropske unije„, ističe on.

 

Štiplija kaže da se u toj odluci navodi da se državama članicama daje rok od šest meseci, koji ističe 1. novembra, da zabrane uvoz ruske nafte, ali i izvoz u treće zemlje.

 

„Tada su izuzeće od ove mere zatražile i dobile Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Češka i Slovačka. Ono o čemu predsednik govori odnosiće se na Srbiju ukoliko je hrvatski Janaf ipak odlučio da sprovede embargo, jer Srbija rusku naftu, koja nije jedina kojom se snadbevamo, nabavlja preko hrvatskog Janaf-a. Kada je taj paket u maju donet, nas su vlasti uveravale da će situacija biti teža, ali da Srbija neće ostati bez sirove nafte jer ćemo naftu uvoziti i od Iraka preko naftovoda Kirkuk, ali i iz Kazahstana i drugih mesta„, podseća sagovornik Nova.rs.

 

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Petar Đukić za N1 takođe je prokomentarisao ovu Vučićevu najavu.

 

„Naveliko se piše kako ostajemo bez ruske nafte, to je neispravno postavljena teza, mi kad naftu kupimo to je onda naša nafta. Nafta je ponuđena na međunarodnom tržištu. Dolazi do poremećaja ako nemate ustaljene kanale ponude i potražnje. Ja se uzdam u jednu stvar, da tržište uvek nađe puteve da zadovolji tražnju. Tržište je živ mehanizam koje funkcioniše bez obzira na ratove, krize. Ja sam optimista bez obzira što će biti teškoća i u snabdevanju gasom, električnom energijom, ugljem, ja mislim da će se stvari tu izravnati kao što su se izravnale kad smo imali naftni embargo koji je trajao sedam, osam godina„, dodao je Đukić.

 

S druge strane, glavni i odgovrni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk smatra da je izjava predsednika države isključivo širenje panike.

 

„NIS ni sada ne uvozi većinski deo nafte iz Rusije, tako da uopšte ne treba pitati hoćemo li imati gorivo – već koliko će ono da košta„, napominje Ćulibrk.

 

Prema njegovim rečima, cena sirove nafte na svetskom tržištu se smiruje, ali to u Srbiji ne mora apsolutno ništa da znači.

 

„Dobro je poznato da cena goriva u Srbiji nema veze sa cenom na svetskim berzama. Kakve će cene biti u novembru, to sada ne možemo da prognoziramo, pogotovo jer je Vlada uzela pod svoje da određuje cenu nafte„, zaključio je Ćulibrk.

 

Energetičar Milun Babić očekuje da će poskupljenje biti logična posledica sankcija.

 

„Transport nafte će biti drugačiji i komplikovaniji, za očekivati je da će zbog toga i biti poskupljenja i da će to stići i do džepova građana„, kaže Babić za Novu.

 

Inače, profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević naveo je da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je, i pored toga što cena nafte na svetskom tržištu pada mesec dana, podigla cenu dizela.

 

„Cena dizela je od petka veća za 3,5 dinara po litru u trenutku kada su cene nafte na najnižem nivou u proteklih pola godine„, rekao je on, dodavši da je to „ozbiljna pljačka građana“ za koju je kriva vlast.

 

 

 

Kako je ranije za „Novu“ istakao lider za sektor energetike i resursa Dilojt Srbija Željko Marković, sankcije koje se uvode na rusku naftu koja je u Srbija stizala preko JANAF-a iz Hrvatske, mogu da se saniraju pronalaženjem novih izvora – što je mogući scenario.

 

„Naše rafinerije nisu isključivo koristile rusku naftu. Naprotiv, procentualno smo mi 20 odsto koristili naftu iz Rusije, sve je ostalo bilo nekog drugog porekla, poput Iraka„, rekao je Marković.

 

Sa njim je saglasan i Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, koji je podsetio da je Srbija ranije koristila iransku i kazahstansku naftu, što u ovakvim situacijama može biti dobra alternativa.