Za četiri godine u svetu ubijeno 400 novinara: Ukazano na važnost rešavanja slučaja napada na novinare u Srbiji

Zamenik Republičkog javnog tužioca Branko Stamenković izjavio je danas da je veoma važno rešavati slučajeve napada na novinare, ali da su ponekad nerealna očekivanja od pravosudnog sistema kada je u pitanju brzina donošenja presuda zbog kompleksnosti samog procesa.

On je na konferenciji u organizaciji Udruženja novinara Srbije (UNS) podsetio na presude u slučaju fizičkog napada na novinara Daška Milinovića kojom je prvooptuženom određena kazna zatvora od godinu dana i dva meseca, drugooptuženom 10 meseci, a optuženom za podstrekivanje godinu i četiri meseca.

Stamenković je kazao da je zadovoljan radom suda koji je u tom slučaju dodelio gotovo 50 odsto maksimalno zaprećene kazne za nanošenje lakših telesnih povreda, koja je tri godine.

Pomoćnica ministarke kulture i informisanja Slavica Trifunović pozvala se na podatke sa 41. zasedanja Generalne skupštine UNESKO na kojoj je predstavljen izveštaj koji se bavi napadima na novinare, iznevši podatak da je od 2016. do 2020. godine čak 400 novinara ubijeno zbog posla kojim se bave ili tokom obavljanja posla.

Prema njenim rečima, veliku pretnju predstavlja porast proizvoljnog zatvaranja novinara, a u toku 2020. godine 274 novinara su zatvorena, što čini najveći ukupni godišnji broj u poslednje tri decenije. Trifunović je istakla da je virus korona doneo nove izazove za medijske radnike.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da je institucija koju predstavlja inicirala postavljanje platforma na kojoj će biti evidentirani svi napadi uključujući i diskreditaciju i vređanje novinara, dodavši da je tu inicijativu potpisalo 12 udruženja i sindikata novinara.

„Ne volim kada govorimo o krivično-pravnoj zaštiti novinara, jer ima napada na novinare koje ne podležu Krivičnom zakoniku“, ocenio je Pašalić i apelovao da se definiše ko je novinar, ne u smislu licenciranja novinara, već da se napravi precizna definicija novinara kako bi mogao biti prepoznat kao krivično-pravni ili prekršajno-pravni subjekt.

Pašalić takoše smatra da bi se slučajevi brže rešavali ukoliko bi se radilo o prekršajnim postupcima u okviru kojih bi proces bio okončan već za 48 sati.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić podsetio je na pretnje redakciji Krik-a početkom decembra i nedavno donetu presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Matić je istakao da se gotovo niko od medija nije pojavio na tom suđenju, čime su pokazali kakav odnos imaju prema tom slučaju. Podsetio je i na slučaj napada na novinara FoNeta Davora Lukača koga je fizički napala grupa muškaraca dok je izveštavao sa protesta u Beogradu u subotu. On je naveo da je novinar FoNeta zvao posebni SOS broj na koji novinari mogu prijaviti nasilje, brzo se obratio policiji i tužilaštvu, a proces je u toku.

Zamenik Republičkog javnog tužioca Branko Stamenković izjavio je danas da je veoma važno rešavati slučajeve napada na novinare, ali da su ponekad nerealna očekivanja od pravosudnog sistema kada je u pitanju brzina donošenja presuda zbog kompleksnosti samog procesa.