Za godinu dana čokolada poskupela 32,8 odsto
Cene čokolade u oktobru su zabeležile snažan skok od 21,8 odsto na godišnjem nivou, pokazuju najnoviji podaci nacionalne statistike u Nemačkoj, što će posebno pogoditi potrošače uoči praznične sezone.
Podeli vest:
Šajveći porast u ceni beleži Poljska – čak 39 odsto, zatim Estonija 38, Švedska i Finska sa gotovo 30 odsto.
Ni Srbija ne kaska, za godinu dana čokolada je poskupela 32,8 odsto.
U međuvremenu, kakao je sve jeftiniji, pa je njime trgovano za oko 4.900 dolara po toni, što je najniži nivo od januara 2024. godine.
Zbog čega je čokolada sve skuplja, da li bi pad cena kakaoa mogao da utiče i na cene čokolade, ali možda i drugih namirnica?
Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta, rekao je za RTS da pad cene kakaoa ne znači nužno i pad cene finalnog proizvoda, jer je lanac snabdevanja složen.
„Proizvodnja je sada povoljnija nego u prethodnom periodu – Gana i Obala Slonovače imaju bolji rod zahvaljujući vremenskim uslovima, što je oborilo cenu kakaoa. Ali to je samo početni segment lanca snabdevanja“, naveo je profesor Mijušković.
Proizvođači su, kaže, još na tržištu sa zalihama koje su nabavili po ranijim, znatno višim cenama, a uz to su i mleko u prahu, šećer, energenti, transport, logistika i radna snaga poskupeli u međuvremenu.
U strukturi cene čokolade, kako je rekao profesor Mijušković, kakao čini manji deo, pa ni jeftiniji kakao ne znači da će čokolada brzo pojeftiniti.
„Moguće je da će cene u narednom periodu blago da se stabilizuju, možda i malo da padnu, ali ne drastično, i ne na nivo pre pandemije“, ukazao je Mijušković.
Šta je sve uticalo na cenu čokolade
Prema rečima Mijuškovića, pored globalne ponude i tražnje, na cenu utiču i regulative.
Evropska unija odložila je primenu strožih pravila za uvoz kakaoa, kafe, soje, govedine, što je olakšalo izvoz afričkim proizvođačima.
S druge strane, maloprodajne marže, troškovi transporta i logistike i dalje su visoki.
Tržišta poput Francuske i Nemačke imaju jake diskontere, što stabilizuje cene, dok su skandinavske zemlje manja i platežnija tržišta, koja lakše prihvataju više cene, posebno za proizvode sa ekološkim sertifikatima.
Američki predsednik Donald Tramp je izuzeo kakao, kafu, tropsko voće i još neke proizvode od recipročnih tarifa.
„To je olakšalo trgovinu, ali ne može odmah da se odrazi na maloprodajne cene. Proizvođači još koriste stare, skuplje zalihe, a troškovi energenata, logistike i rada i dalje su visoki“, kaže Mijušković.
Da li će cene pasti
Profesor Mijušković kaže da za sada trend ide ka smirivanju, odnosno stabilizaciji tržišta uz blagu mogućnost oscilacija tokom naredne godine.
„Očekujemo stabilizaciju tokom 2026. godine, ali uz izvesnu volatilnost. Političke odluke, moguće nove tarife ili globalna ekonomska kriza mogu ponovo da poremete tržište“, upozorava Mijušković.
Čak i kada se situacija normalizuje, kaže profesor Mijušković, nećemo se vratiti na cene iz perioda pre pandemije.
Prema njegovim rečima, cena keksa je od 2020. porasla oko 70 odsto, čokolade 40 odsto, a ostalih slatkiša oko 30 odsto.
„Ne mislim da će ljudi morati dugoročno da se odriču slatkiša. Pre će doći do optimizacije – manje količine, izbor povoljnijih proizvođača ili orijentacija na drugačije proizvode“, zaključio je profesor Mijušković.
Podeli vest:
