• Za kupovinu oranica uloženo oko 40 odsto više novca. U južnom Banatu hektar u proseku 10.000 evra

    Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta kupljen u Rumenci, pokazuju podaci za poslednji kvartal 2023. godine

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Za kupovinu oranica uloženo oko 40 odsto više novca. U južnom Banatu hektar u proseku 10.000 evra
    Foto: Pixabay

    Za najskuplje poljoprivredno zemljište površine 249 hektara u Vrbasu izdvojeno je 3,5 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta bio u Rumenci i koštao je 50 evra, a parcela se prostirala na 19.970 kvadrata.

    Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), za četvrti kvartal prošle godine, po vrstama nepokretnosti poljoprivredno zemljište beleži međugodišnji rast u vrednosti tržišta od 38 procenata.

    – Kada govorimo o međugodišnjem rastu u vrednosti tržišta poljoprivrednog zemljišta od 38 odsto, ovaj podatak se odnosi na ukupan porast vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta. Odnosno, na ukupnu količinu novca obuhvaćenu u ugovorima o kupoprodaji zemljišta u četvrtom kvartalu 2023. u poređenju sa istim periodom 2022. godine – objasnili su u RGZ za „Politiku” i dodali da to praktično znači da je ukupan novčani iznos koji je prometovan kroz kupoprodaju poljoprivrednog zemljišta bio za 38 procenata veći u navedenom periodu prošle godine u poređenju sa istim 2022.

    Inače, u četvrtom kvartalu ostvareno je 7.488 ugovora o prodaji poljoprivrednog zemljišta, dok je 2022. godine taj broj bio manji – 6.926.

    U Vojvodini se kako je i očekivano najviše trgovalo oranicama, a najskuplji hektar od 35.100 bio je u Južnobačkom okrugu, gde je i potpisano najviše kupoprodajnih ugovora.

    Kao i u svim prethodnim godinama, razlike u ceni zemljišta na nivou Srbije se značajno razlikuju. Najjeftiniji hektar od 350 evra je u južnoj i istočnoj Srbiji. U Južnobačkom okrugu hektar nije išao ispod 3.500 evra, a prosečna cena je 17.400.

    U Sremskom okrugu najskuplji hektar dostigao je cenu od 31.950 evra, a najjeftiniji je 1.500 evra, dok je prosečna cena 13.900.

    U Zapadnobačkom okrugu najskuplji hektar prodat je za 25.000 evra, a najjeftiniji 1.800, dok je prosečna cena 12.250. Južnobanatski i Severnobanatski okrug su slični po cenama, gde hektar nije prelazio 24.000 evra, niti išao ispod 1.200 evra, a srednja vrednost je 10.000 evra.

    Najjeftinija zemlja u Vojvodini je u Srednjobanatskom okrugu, gde je najskuplji hektar 18.100, najjeftiniji 1.100, a srednja vrednost 9.700 evra.

    Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procenta manje nego u četvrtom kvartalu 2022.

    Za kuće je izdvojeno 134,1 milion evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 131 milion evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 100,7 miliona evra (šest odsto od ukupne vrednosti), a za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti).

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija