Za nastavnika hemije u Novom Sadu – nula zainteresovanih, u Beogradu jedan
Škole već imaju ozbiljne probleme sa nedostatkom nastavnog kadra, a slika će narednih godina biti još dramatičnija jer sve manje mladih upisuje nastavničke fakultete. Koliko je sutuacija alarmantna najbolje govori podatak da se ove godine u Novom Sadu na smeru za nastavnika hemije nije prijavio nijedan kandidat, dok se u Beogradu prijavio samo jedan kandidat.
Podeli vest:
Dekani fakulteta koji obrazuju buduće nastavnike odavno upozoravaju da se mora nešto ozbiljno preduzeti, kako bi se situacija promenila. Ukazuju da je upaljena „crvena lampica“, ali na nju još uvek nema adekvatnog odgovora nadležnih.
Prodekan za nastavu PMF-a u Novom Sadu prof. Tatjana Pivac kaže za Euronews Srbija da se ove godine na tom fakultetu nije prijavio nijedan kandidat na smeru za nastavnika hemije.
„Hemija – nula zainteresovanih. Za nastavnika biologije, matematike, fizike nemamo podatke, jer se oni sada tek na master studijama opredeljuju za zvanje nastavnika. Samo je hemija ostala na integranisanim studijama i tu ove godine nije bilo zainteresovanih kandidata“, priča prof. Pivac.
Fakulteti od škola dobijaju svakodnevno zahteve da im preporuče kandidate za nastavu. Na zameni su često mogli da se vide apsolventi sa fakulteta, a danas u nastavi ima i studenata sa treće, čak i druge godine.
Roglić: Samo jedan kandidat za nastavnika hemije
Dekan Hemijskog fakulteta prof. Goran Roglić kaže da su ove godine imali jednog kandidata za nastavnika hemije i da je pitanje da li će i on biti upisan.
„Prošle godine smo imali tri kandidata, ove godine samo jednog. I taj jedan videćemo da li će se upisati“, rekao je za Euronews Srbija Roglić.
Od 2015. godine smanjuje se broj brucoša na nastavničkim smerovima, da bi kulminaciju dostigli poslednjih nekoliko godina kada se upisivalo po nekoliko studenata.
Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji školuju nastavnike, prošle godine uradili su Platformu kojom se predlažu rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama. Platformu su prosledili Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije, ali na to nisu dobili odgovor zvaničnika.
„Nema odgovora od strane države. Na žalost, niko ne ramišlja šta će biti sa obrazovanjem. Ovo nije problem samo nastavničkih fakulteta. Nama je najlakše – ugasićemo taj smer, ali ko će onda držati nastavu u školi. Ako nema kvalitetne nastave informatike i matematike u školama onda će pasti i kvalitet kandidata koji dolaze na tehničke fakulteti. Ako nemamo kvalitetnu nastave hemije, urušiće se medicina, farmacija, poljoprivreda“, navodi Roglić.
Slično je interesovanje i na fakultetima gde se obrazuju nastavnici biologije, fizike, matematike…
Prof. Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu kaže da se ove godine prijavilo 14 kandidata za nastavnika matematike.
„Međutim, broj prijavljenih kandidata nam ne znači ništa. Ukoliko nakon prijemnog ispita dobiju mogućnost da se upišu na računarstvo na budžetu, oni idu tamo. Dakle, pitanje je koliko će kandidata biti upisano za nastavnika matematike“, rekao je Rakić za Euronews Srbija.
On je ukazao da je tendencija opadanja broja kandidata na nastavničkom smeru krenula od 2015. godine kada su imali 112 prijavljenih za polaganje prijemnog. Već naredne godine taj broj je prepolovljen, da bi svake naredne drastično se smanjivao. Danas su došli do 14 kandidata.
Malo interesovanje i u Kragujevcu
Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu na osnovnim studijama nemaju klasične smerove za nastavnike, već tek na master studijama.
„Nemamo klasične smerove da se neko od početka školuje za nastavnika. Upisuju postojeće studijske programe, a posle na master studijama imaju module za nastavnike“, kaže prof. Aleksandar Ostojić sa PMF u Kragujevcu za Euronews Srbija.
Kod njih se školuju nastavnici matematike, fizike, hemije, biologije a činjenica je, nastavlja on, da nije veliko interesovanje.
„Konkursi za master studije se raspisuju na jesen. I kod nas je uočeno, kao i na srodnim fakultetima, da je slabo interesovanje kandidata. Nemamo veliki broj njih“, naveo je on.
Dodaje da je nekoliko faktora tome doprinelo- smanjuju se generacije (u svakog generaciji ima manje dece), ali i odnos društva prema obrazovanju, materijalni status nastavnika, ugled profesije.
„Danas je to sve obezvređeno. U nastavu idu samo entuzijasti ili oni koji ne mogu da nađu drugi posao. To dodatno nije dobro“, zaključio je on.
Podeli vest:
