Za Srbe poginule u akciji „Oluja“ parastos u Crkvi Svetog Marka

Parastosom poginulim Srbima u „Oluji“ avgusta 1995, služenom u Crkvi Svetog Marka i polaganjem venaca i cveća na spomenik u Tašmajdanskom parku u Beogradu počelo je obeležavanje Dana sećanja na stradale u toj hrvatskoj vojno-policijskoj akciji.

O strahotama „Oluje“ govorio je protojerej-stavrofor Miloš Mićić, koji je do tada bio sveštenik u Glini i s porodicom je, kao ostali prognani Srbi iz bivše RSK, krenuo u izbeglištvo u Srbiju, a sada je sveštenik u Kotežu kod Beograda.

Večeras u 19.30 u zemunskom naselju Busije biće održan centralni skup povodom Dana sećanja, kojem će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.

Matić: Država da se izvini zbog neefikasnosti

Država Srbija treba da se izvini što nije efikasnija u pronalaženju nestalih, izjavio je izaslanik za rešavanje problema nestalih sa Hrvatskom Veran Matić, uz konstataciju da za tri godine nije video nijedan podatak koji je doveo do pronalaženja nestalih.

Mora se promeniti način rada na obe strane, jer postoji zastoj u procesu pronalaženja nestalih i njihovoj identifikaciji, rekao je Matić na konferenciji „Oluja, nekažnjeni zločin – proces traženja nestalih sve usporeniji“, u organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“.

U prvom planu treba da bude potraga za nestalima, a ne za ratnim zločincima. Prioritet je pronalazak tela, njihova ekshumacija i sahrana, naglasio je Matić.

On je izjavio kako je važno napraviti zajedničke timove sa Hrvatskom, kao i uključiti međunarodne institucije, poput Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Ljiljana Krstić iz Komisije za nestala lica je iznela podatak da se 1.850 osoba vode kao nestale u hrvatskoj vojnoj akciji Oluja iz 1995. godine.

Od tog broja je oko 1.200 osoba bilo starije od 60 godina, a 540 su žene, rekla je Ljiljana Krstić i dodala da je registrovano 36 grobnih mesta.

Ekshumirano je 1.050 tela i oko 700 identifikovano, tako da se za još 350 čeka potvrda identifikacije, izjavila je Ljiljana Krstić.

Prema njenim rečima, ove godine su identifikovane samo dve nestale osobe.

U mrtvačnici u Zagrebu se nalazi 896 tela, a sigurni smo da se u oko 400 slučajeva radi o osobama srpske nacionalnosti, izjavika je Ljiljana Krstić.

Predsednik Asocijacije izbjegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir ocenio je da je Zagreb odgovoran za opstrukciju procesa identifikacije nestalih, prikrivanje zločina i zaštitu njihovih počinilaca.

„Srbi se i dalje iseljavaju iz Hrvatske. Etničko čišćenje iz Oluje traje i danas, ali međunarodnu zajednicu to ne interesuje, jer je Hrvatska članica Evropske unije“, naveo je Budimir.

Prema njegovim rečima, ne može se govoriti o dobrosusedskim odnosima dok se ne reši problem prognanih Srba.

Parastosom poginulim Srbima u „Oluji“ avgusta 1995, služenom u Crkvi Svetog Marka i polaganjem venaca i cveća na spomenik u Tašmajdanskom parku u Beogradu počelo je obeležavanje Dana sećanja na stradale u toj hrvatskoj vojno-policijskoj akciji.