„Za siromašne građane inflacija mnogo viša od zvaničnih 11,9 odsto“

„Lična inflacija nije relevantna kao naučni pokazatelj, ali je bitna za život čoveka. To pokazuje koliko ste vi u svom kućnom budžetu doževli ovo povećanje cena. Verujem da je to daleko iznad toga što je statistika objavila, jer se ona menja do domaćinstva do domaćinstva“, ocenio je Nikolić za Tanjug.

Objasnio je da u Srbiji ima porodica koje sebi ne mogu da priušte potrošačku korpu kojom se meri inflacija, pa samim tim ona ne može da bude 11,9 procenata.

„Ljude je daleko više pogodilo ovo povećanje cena nego što to statistika koja se bavi prosekom pokazuje. Najkritičnije je to što ogroman deo prihoda dajemo za hranu i kada je rast cena hrane veći to se povećanje odrazi na kućni budžet. Na Zapadu hrana čini svega 20 odsto troškova života, a mi na nju dajomo više od pola prihoda“, upozorio je Nikolić.

On je napomenuo da nam tek predstoji rast cena goriva, električne energije i komunalnih usluga, što će dodatno povećati inflaciju i troškove.

„Čeka nas neizvesna zima. Razumem sve probleme, ali mislim da su potrošači u Srbiji iznureni. Nikako da izađemo iz raalnih kriza, tek smo izašli iz korone, došlo je ovo sledeće. Morali bismo da proširimo kriterijume za socijalne karte, jer šta ćemo sa ljudima koji ne budu imali za centralno grejanje? Da li ćemo ih izbacivati iz stanova ili ih pustiti da se smrzavaju“, upitao je Nikolić.

Kaže i da bi lokalne smaouprve trebalo da popišu građane sa prihodima nižim od minimalne zarade kako bi se napravile socijalne karte za državne subvencije poput onih koje već postoje u vidu besplatnih kilovata struje ili povlašćene cene određene količine gasa.

Potpredsednik NOPS-a je napomenuo da bi na tome moralo brzo da se radi, jer je jul već na izmaku.

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je danas da je inflacija u Srbiji, merena rastom potrošačkih cena, porasla u junu 2022. godine za 1,6 odsto u odnosu na maj, dok je na godišnjem nivou dostigla 11,9 procenata.

Navedeno je da su u junu najviše porasle cene transporta, za 2,7 odsto, hrane i bezalkoholnih pića i rekreacije i kulture za po 2,3 procenta, zatim restorana i hotela za 1,4 posto, odeće i obuće za 1,2, i opreme za stan i tekuće održavanje za 1,1 odsto.

Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva su poskupeli za 1,0 procenat, alkoholna pića i duvan za 0,4, a cene u kategoriji zdravlja za 0,2 odsto, objavio je RZS.