Za treći kreditni moratorijum znatno manje zahteva – zašto su banke opreznije

Krajem aprila istekao je rok za „moratorijum tri“ u okviru koga su preduzeća i fizička lica mogla da zatraže od banaka zastoj u otplati kredita, minusa ili duga po karticama. Za razliku od prva dva moratorijuma koja su išla po automatizmu, za treći se prijavio daleko manji broj klijenata. Iako se čini da se situacija zbog pandemije kovida 19 stabilizuje stručnjaci kažu da do potpune normalizacije finansijskog poslovanja treba još sačekati.

Krajem decembra svim klijentima koji su imali poteškoće u otplati obaveza prema bankama Narodna banka omogućila je „moratorijum tri“. To se odnosilo na klijente koji su izgubili prihode, a čija je kreditna istorija pre pojave pandemije bila uredna.
Time je Narodna banka želela da pomogne klijentima, a da ne naruši prethodnih godina teško stečenu finansijsku disciplinu. Olakšice predviđaju zastoj u otplati obaveza u trajanju od šest meseci, s tim da prolongirani iznos i rate ne mogu da budu veći od inicijalnog iznosa uzetog kredita.

Do 31. marta 2021. godine, više od 53.000 dužnika je podnelo zahtev za korišćenje olakšica, pri čemu je od tog iznosa do kraja marta 2021. odobreno više od 64 odsto zahteva. Najveće interesovanje dužnika je iz sektora stanovništva, dok se najveći broj zahteva odnosi na gotovinske kredite.

Za banke je najvažnije da imaju dovoljno kreditno sposobnih klijenata koji otplaćuju kredite poput sigurne pretplate. Iako je od početka godine porastao nivo kreditiranja, banke su opreznije pri odobravanju novih pozajmica.

„Ako poredimo sa prvim moratorijumom preko milijardu evra je bio taj prvi paket za fizička lica, odnosno preko 250.000 klijenata je iskoristilo to pravo. Sada krajem marta je to 1.300 klijenata ili u visini od 30 miliona evra. To govori da su mere koje su preduzete od strane države i banaka bile pravovremene i da se sada zaista opredeljuju ljudi koji imaju problem trenutno u radu ili im je potreban predah“, ocenjuje Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora „Komercijalne banke“.

Krediti jeftiniji, banke manje prihoduju

Dobra vest za građane je istorijski niska kamata na kredite. Za klijente su krediti jeftiniji, ali banke manje prihoduju. Zbog toga su pronašle način da to nadoknade poskupljenjem naknada, pa klijentima ovih dana šalju obaveštenja o izmenama tarifa usluga.

„Prostora u smanjenju troškova, kako mi to zovemo, izgleda više nema. I zato je po tom osnovu je pao i ukupan profit u bankarskom sektoru. Banke se sad prebacuju na taj rezervni položaj, rekao bih na te nekamatonsone prihode, rekao bih sigurniji u vidu tih provizija naknada, jer njih morate da platite na svim transakcijama“, smatra Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Za treći paket pomoći države javio se manji broj preduzetnika. Jedan od razloga je klauzula da na pomoć ne mogu da računaju firme koje isplaćuju dividendu.

Drugi da korisnici paketa ne mogu da otpuste više od deset odsto zaposlenih što će, ocenjuju eksperti, biti najveći izazov po okončanju pandemije kovida.

Krajem aprila istekao je rok za „moratorijum tri“ u okviru koga su preduzeća i fizička lica mogla da zatraže od banaka zastoj u otplati kredita, minusa ili duga po karticama. Za razliku od prva dva moratorijuma koja su išla po automatizmu, za treći se prijavio daleko manji broj klijenata. Iako se čini da se situacija zbog pandemije kovida 19 stabilizuje stručnjaci kažu da do potpune normalizacije finansijskog poslovanja treba još sačekati.