Zabrana dečijeg braka ulazi u Porodični zakon

Zvanični podaci pokazuju da je samo ove godine u Srbiji zaključeno 60 dečjih brakova, koji se najviše vezuju za romske zajednice. Zbog čega ćutimo na taj problem i opravdavamo ga kao tradiciju Roma, a ne rodno zasnovano nasilje,kao i šta je rešenje problema.

Iako mnogi nekada tako misle, dečiji brakovi nisu deo romske tradicije već su najčešće sklopljeni zbog siromaštva, objašnjava Aleksandra Aleksandrović, novinarka RTV-a. Tu se zaposlila nakon osnovnih i master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu, a dok je odrastala, u porodici je imala podršku da se obrazuje i sama odlučuje o svom putu.

Prema podacima iz prošle godine, u Srbiji je identifikovano 197-oro dece u dečijim brakovima od kojih su čak 180 devojčica. One su te koje prekidaju obrazovanje, kasnije ne mogu da se zaposle i ekonomski se osamostale. Više od polovine Romkinjauda sepre punoletstva, a čaktrećinanjihrodiprvo dete između 14. i 16. godine, neretko i ranije, kaže Sanja Kljajić iz republičkog Zavoda za socijalnu zaštitu.

Praksa pokazuje da devojčice najčešće u 5. ili 6. razredu napuštaju školu te da je u osnovnim školama neophodna podrška i osnaživanje te dece ali i njihovih roditelja, ističe direktorka Romskog ženskog centra ”Bibija” Slavica Vasic.

Uzrok dečijih brakova je najćešće ekstremno siromaštvo, a obeleženi su uglavnom traumama i zlostavljanjima. Devojčice zbog toga nemaju priliku da razvijaju svoje veštine, što dovodi do stvaranja i održavanja međugeneracijskog siromaštva.

Udaja Romkinjama znači stavljanje tačke na školovanje. I to za one koje su u školu uopšte i išle, jer su i na tom polju podaci poražavajući – tek nešto više od polovine Romkinja starih od 18 do 21 godine imazavršenoobavezno, tj. osnovno školovanje. Zato je jedno od ključnih rešenja obrazovanje, objašnjava predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Predrasuda da se dečiji brakovi dešavaju samo u romskim zajednicama i da su deo njihove kulture, nameće stav da je problem nerešiv. To je ustvari pitanje nasilja i tako ga treba posmatrati, objašnjava koordinatorka programa zaštite dece Unicefa Vesna Dejanović.

„Dečiji brak je prvenstveno nasilje u širokom smislu reči“ rekla je Dejanović.

Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova, koja postoji pune dve godine, predlaže izmene 3 ključna zakona: krivičnog, porodičnog i zakona o sprečavanju nasilja u porodici, dodaje Dejanovićeva.

„U toku je izrada amandmana na Porodični zakon i u njega će ući zabrana dečijeg braka mada moramo reći da je većina dečijih brakova neregistrovana te ih ne možemo zapaziti statistikom već delovanje socijalnih službi.

“Detinjstvo, a ne brak!”, poručuju iz Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova koja radi na osnaživanju žena i muškaraca da menjaju postojeću štetnu praksu, a i kao pojedinci možemo tome mnogo da doprinesemo ako kažemo NE diskriminaciji.

Zvanični podaci pokazuju da je samo ove godine u Srbiji zaključeno 60 dečjih brakova, koji se najviše vezuju za romske zajednice. Zbog čega ćutimo na taj problem i opravdavamo ga kao tradiciju Roma, a ne rodno zasnovano nasilje,kao i šta je rešenje problema