Zabrana otpuštanja stvara probleme: Ako radnik premine, poslodavac mora da vrati pomoć države

„Veliki broj kolega nije mogao da iskoristi pomoć države, jer je to imalo smisla za restorane i kafiće koji su koliko-toliko mogli da rade u ovih godinu i nekoliko meseci. Međutim, za noćne klubove koji nisu uopšte mogli da rade, ta pomoć nije mnogo značila, jer svi troškovi moraju uvek da se plaćaju. Najveći izazov za nas je da još uvek nismo dobili dogovorenu pomoć u iznosu od 12 odsto referentnog perioda i pod velikim smo pritiskom, kako rentijera, tako i Poreske uprave i dobavljača„, izjavio je za Biznis.rs predsednik Udruženja noćnih klubova i barova Miloš Relić.

 

Kako kaže, za one koji su i dalje u programu pomoći države, i koji bi trebalo da dobiju dva minimalca u julu i avgustu, zabrana otpuštanja radnika traje do 1. decembra i to je veliki problem, jer su dovedeni u situaciju da svaki radnik može da ih ucenjuje, traži povišicu ili manje radi, jer zna da su poslodavcima „ruke vezane“.

 

„Veliki je problem naći radnika, a za to ima više razloga. Posle godinu dana zabrane poslovanja ili delimične zabrane, kad su restorani u pitanju, mnogi su se preorijentisali. Veliki deo kelnera sada radi za kompanije za dostavu. Drugi razlog je taj što mi zaista ne možemo da se izborimo sa platama koje se nude u Sloveniji i Hrvatskoj. Svi tražimo osoblje, a osoblja jednostavno nema. Takođe, veliki je problem to što se dogodi da neko da otkaz, premine ili nešto treće, pa je onda poslodavac koji je primio pomoć u velikom problemu da nađe radnika, jer bi morao da vrati svu pomoć koju je primio u ta tri meseca„, ističe on.

 

Relić dodaje da ima raznih slučajeva, kao što je slučaj gde je radnik preminuo, pa je poslodavac ostao bez pomoći.

 

„Konkretno sam imao situaciju da su mi dva radnika dala otkazni rok da u roku 24 sata moram da nađem zamenu, pa sam prihvatio ljude koji nedovoljno dobro poznaju posao, jer nisam imao drugo rešenje. Tako da je ovo jako nezgodno rešenje od strane države. Ne razumem zašto nismo zastićeni klauzulom da ako radnik ode ili premine, mi nemamo obavezu da zadržimo isti broj radnika, posebno u situaciji kada praktično nismo radili 14 meseci„, pita se predsednik Udruženja.

 

On navodi da se primećuje da je strah prisutan, ali da je želja za socijalizacijom mnogo veća, dok se tek oko 15 dana način rada relativno vratio u normalu.

 

„Mi kao Udruženje noćnih barova i klubova pre svega pokušavamo da dobijemo dogovorenu pomoć od 12 procenata referentne godine, koju je trebalo da primimo do 1. jula, ali iz nekog razloga to se još nije dogodilo. Drugi cilj nam je da dobijemo šifru poslovanja i napravimo plan sa vladom kako će stvari funkcionisati u slučaju novog zatvaranja ili restrikcija, da nam se ne šalju računi i itd. Mi smo mali – ima oko 70 firmi u Srbiji koje se ozbiljno bave klubovima i ne znam tačan broj malih firmi koje rade ovaj posao, ali to je između 10.000 i 12.000 ljudi u Beogradu i oko 30.000 ljudi u Srbiji koji direktno ili indirektno od nas zavise. Lako nas je pomesti, zgaziti ili jednostavno zaboraviti, ali prilično smo bučni i u ovom glavnom gradu, ali i u celoj Srbiji, donosimo jako mnogo kroz turizam„, smatra Relić.

 

Kako je dodao, sada je ključno da se Vlada Srbije i premijerka drže dogovora, kada je procenat pomoći u pitanju, i da se na vreme dođe do dogovora kako će se rešavati situacija, ako opet dođe do mera zatvaranja zbog sprečavanja širenja pandemije korona virusa.

 

Predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ mr Snežana Mitrović, objasnila je za Biznis.rs da su odredbe navedene u članu 12 Uredbe Vlade Srbije vezano za direktna davanja i fiskalne pogodnosti, kao pomoć privatnom sektoru, u vreme pandemije korona virusa neprecizno definisane.

 

„Zbog neprihvatanja suštinskih činjenica, vezano za razloge smanjenja broja zaposlenih više od 10 odsto u koje ulaze i odjavljeni radnici usled smrti ili odlaska u invalidsku penziju, mnogi preduzetnici i privredna društva će nažalost morati da, sa kamatom, vrate u budžet direktna davanja koja su koristili. Takođe, biće ukinuta i prava na fiskalne pogodnosti. Za mnoge će to biti veoma opterećujuće okolnosti za održavanje poslovnih aktivnosti i sigurno će dovesti i do otpuštanja radnika sa posla od strane poslodavaca, jer neće moći, zbog nedostatka likvidnih sredstava, da održe obim poslovnih aktivnosti i pokriju rashode u poslovanju„, navodi sagovornica portala Biznis.rs.

 

Olakšavajuća okolnost za poslodavce koji su uzeli pomoć države u vidu minimalca za zaposlene može biti to da se ne gubi pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti ako se u međuvremenu zaposli novi radnik.

 

„Pritom smanjenje broja zaposlenih više od 10 odsto se utvrđuje na određeni broj zaposlenih, naznačenog datuma, prema odredbama definisanim u Uredbi. Ako poslodavac ne nađe drugog radnika, a smanjio je više od 10 procenata zaposlenih, na određeni datum, gubi pravo na direktna davanja što znači da mora da ih vrati, odnosno uplati, u budžet Srbije sa pripadajućom kamatom„, zaključuje Snežana Mitrović.

 

Tekst čitajte na portalu Biznis.rs.