Zabranjen rad u 18 od 25 domova za stare od početka godine

Požar u domu u Barajevu pre dva meseca otvorio je Pandorinu kutiju i osvetlio brojne probleme u ovim ustanovama – od nezakonitog rada, smanjenja troškova na uštrb bezbednosti do nedostatka stručnih radnika koji brinu o korisnicima. Tokom vanrednih inspekcijskih nadzora od početka godine, rad je zabranjen u 18 od 25 domova koje su kontrolisali inspektori, navodi RTS.

Domove za stare mnogi vide kao unosan posao. Nesavesni vlasnici dovijaju se da zaobiđu propise i da sa što manje ulaganja zarade više.

„Slučaj iz Bačke Topole pre neki dan, gde je vlasnica nelegalnog objekta uhapšena kada je pokrajinska inspekcija socijalne zaštite izašla na teren, uvidela je da postoji neregistrovani subjekat i, zabranila mu rad. Nakon toga je reagovala policija po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva“, ističe Slađana Marković iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Sve više problema, ni licenca nije garancija

Vlasnica jednog licenciranog privatnog doma je, kažu u Ministarstvu, da bi dobila licencu falsifikovala dokumentaciju za protivpožarnu zaštitu.

„Nas je Ministarstvo obavestilo da oni više nemaju licencu, da je potrebno izmestiti te korisnike. Naš mobilni tim, zajedno sa još stručnih radnika iz centra, pošto je bilo mnogo korisnika tu, izašao je na teren i mi smo kontaktirali sa srodnicima, smestili neke ljude koji nisu imali gde, nije imao ko da ih prihvati. Neki su došli po svoje srodnike i odveli ih svojim kućama. Jedan mali deo je smešten u Gerontološki centar Šabac. Naredbom ministarstva dva korisnika je bilo smešteno na odeljenje psihijatrije u našoj bolnici“, navodi Jelena Božanić iz Centra za socijalni rad u Šapcu.

Nedostatak kadra, negovateljice iz inostranstva

Gorući problem koji muči i državne ustanove i privatnike jeste nedostatak stručnog kadra. Samo Gerontološkom centru Beograd, koji zbrinjava oko 1.000 korisnika, nedostaje više od 25 negovateljica i više od 17 servirki.

Jedna negovateljica sada brine o 60 do sto korisnika, u proseku ima 55 godina a prima minimalac.

„Mi moramo uraditi mnogo više da čuvamo te radnike koje imaju, moraće više ljudi da se edukuje za te poslove i da jednostavno budu nagrađeni, ako ne baš onoliko koliko su u inostranstvu, ali da budu nagrađeni više da bi ostali da rade ovde“, kaže Nadežda Satarić iz NVO „Amiti-snaga prijateljstva“.

Za razliku od državnih koji su pod direktnim nadzorom ministarstva, pojedini privatnici problem pokušavaju da reše zapošljavanjem radnika iz inostranstva.

„U nekim privatnim domovima sam videla da je negovateljski kadar iz inostranstva, iz Nepala. I u bolnicama sam videla da su spremačice i čistačice, sada sam skoro bila, strankinje koje ne govore srpski jezik. Ali ajde, ako je čistačica ako i ne zna jezik, manja je potreba, ali ako je negovateljica ili medicinska sestra, već mora da ima više kontakta i neposrednog govora. To će već biti ozbiljan izazov“, ukazuje Satarićeva.

Kontrola i državnih domova

Iz resornog Ministarstva kažu da kontrolišu i domove čiji je osnivač Republika Srbija i da je trenutno Gerontološki centar u Leskovcu predmet inspekcijskog nadzora.

„Broj zaposlenih je nama proverljiv i u tom smislu standardi su ispunjeni. Mi smo ti koji omogućavaju finansiranje zaposlenih u državnim ustanovama, to znamo svakog meseca koji broj ljudi radi i pruža uslugu. Ono što se dešava u privatnim domovima je potpuno drugačija situacija“, ističe Slađana Marković.

Problema je napretek. Za redovnije kontrole više od 300 privatnih i državnih ustanova nema ni dovljno inspektora.To koriste oni nesavesni, tako da, kažu upućeni, ni licenca nije garancija kvaliteta i bezbednosti.