Zahlađenje pred vratima: Da li nas sneg očekuje već početkom novembra

“Iznad nas jača Azorski anticiklon koji će obeležiti kraj oktobra i prvu dekadu novembra. Magla i niski oblaci, kao i tipične novembarske temperature kreću od sledeće nedelje”, rekao je meteorolog Ivan Ristić za NIN.

On je na svom Fejsbuk profilu najavio maglu i nisku oblačnost koja će prekriti Panonsku niziju i niže predele na Balkanu sredinom sledeće nedelje. Ali, da li se sa zahlađenjem može očekivati i sneg?

Odgovor na ovo pitanje pokušala je da da veštačka inteligencija (AI), a prema toj prognozi koju je podelio Ristić, snega će biti već u novembru. Ristić objašnjava za NIN da za sada postoje parametri koji ukazuju na tačnost AI modela, ali da njegova prognoza o snegu i dalje ne može da se potvrdi.

“ECMWF model takođe pokazuje niske temperature od četvrtog novembra. Maksimalne temperature će ići od 10 stepeni, ali to je opet pet ili šest stepeni vise nego što nam AI model prikazuje. Definitivno će doći do zahlađenja početkom novembra, sad je samo pitanje da li će doći do snežnih padavina ili ne”, kaže Ristić.

Kako Ristić objašnjava, došlo je do velike promene u atmosferskoj cirkulaciji u poređenju sa prethodnom godinom.

„Prethodne godine dominirala je sprega islandskog ciklona i afričkog anticiklona, a ove godine dominiraju azorski i sibirski anticiklon i njihovi ogranci u Evropi“, navodi Ristić.

Prema njegovim rečima, karakteristično za ovu godinu biće to što ćemo tokom zahlađenja koje nas čeka u novembru imati kišu, a onda će ona polako preći i u sneg.

„Sneg ćemo imati već krajem novembra južnije od Beograda, a možda čak i u Beogradu. Potom, u decembru i januaru biće ga sve više i više“, napominje Ristić.

Foto: 013info

Najhladnija zima u poslednjih 10 godina

Inače, kako je NIN ranije pisao, ove godine očekuje nas najhladnija zima u poslednjih 10 godina. Profesor Geografskog fakulteta Aleksandar Valjarević i meteorolog Ivan Ristić, u svom istraživanju dostavljenom NIN-u, došli su do zaključka, da će „na vreme od oktobra do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona, što otvara prostor za povremene prodore hladnog arktičkog vazduha direktno sa Severnog pola.

To za sobom donosi pad temperature ispod nule i padavine, pa i sneg za Novu godinu, što u Srbiji dugo nije bio slučaj. Poslednjih par godina zime su obeležile blage temperature sa minimalnim padavinama. Poslednje prognoze, kako kaže prof. Valjarević za Blic, govore da ćemo posle devet godina u Beogradu imati 15 dana sa snegom i zadržavanje snežnog pokrivača naročito posle 10. januara i sredinom februara.

„U drugoj polovini novembra sa jačim prodorom hladnog arktičkog vazduha biće i puno padavina uglavnom kiše, a na planainama i snega, dok se pojava snega se krajem novembra očekuje i u nižim predelima južnije od Save i Dunava. Najniže temperature na kraju novembra biće od minus dva do pet stepeni Celzijusa a maksimalne od tri do osam stepeni Celzijusa“, navodi se u prognozi Valjarevića i Ristića.

Što se tiče prognoze za januar I februar, prema istraživanju Valjarevića i Ristića, očekuje sa dosta padavina, uglavnom snega, a najviša dnevna temperatura kretaće se od nule do pet stepeni Celzijusa.

Kako se navodi, minimalna temperatura u pojedinim danima i do minus 10 stepeni

„Kraj zime i otopljenje stiže krajem februara i početkom marta. Sve u svemu ova zima bi mogla da bude najhladnija u poslednjih 10 godina“, navodi se u njihovom istraživanju.