Zakoni o bankama u javnoj raspravi – ko će imati mirniji san, a kome nije do radovanja

Narodna banka Srbije menja dva važna zakona kojima se reguliše poslovanje bankarskog sektora i po svemu sudeći zateže odnos sa bankama. Prvi, koji garantuje zaštitu korisnika, iščekuju klijenti, a ne raduju mu se bankari. Drugi, koji se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka obećava malo mirniji san.

Darko Stamenković, generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS, rekao je da je centralna banka stavila na javnu raspravu nacrte dva važna zakona: Zakon o izmenama i dopunama zakona o Narodnoj banci Srbije i Nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Stamenković je rekao da su ključni ciljevi ovih zakona da se do sada postignuti rezultati u pogledu stabilnosti finansijskog sistema, održivog poslovanja banaka, ali i zaštita korisnika finansijskih usluga, očuvaju i dodatno unaprede u narednom periodu.

„Imali smo u vidu i uporednu praksu, ali i potrebe prakse na osnovu prethodnih 12 godina iskustva i rezultata koje smo postigli. Podsetiću da je jedan od rezultata kojima se posebno ponosimo u delu finansijske stabilnosti – spuštanje učešća problematičnih kredita sa preko 23 odsto na 2,8 odsto u ukupnim kreditima, što je istorijski najniži rezultat, a podatak je iz jula ove godine“, istakao je Stamenković za RTS.

Plafoniranje kamatnih stopa

Ono što najviše interesuje građane jesu predložena rešenja u pogledu ograničavanja maksimalnih iznosa kamatnih stopa i novi Nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga to i sadrži, navodi Stamenković.

„Narodna banka Srbije prošle godine je, delujući u situaciji naglog i visokog rasta kamatnih stopa na stambene kredite, pre svega ustanovljene u odlikama Evropske centralne banke, reagovala privremenom merom, privremeno ograničavajući do kraja ove godine kamatne stope na stambene kredite“, podseća on.

Međutim, Narodna banka Srbije ima stav da je potrebna jedna trajna sistemska mera kako bi se uredilo tržište i kamatne stope na kredite i kreditne proizvode.

„U tom smislu, Narodna banka Srbije je predvidela određena ograničenja maksimalne kamatne stope, pri tome ne želeći da utiče na tržišna kretanja, ali sa ciljem da se spreče previsoki iznosi kamatnih stopa na pojedine kredite i da se spreči brzi rast, kakav smo imali prošle godine, na primeru stambenih kredita – brzi rast koji može negativno da utiče i na životni standard građana i na kreditnu sposobnost i u krajnjem slučaju na povećanje problematičnih kredita u bankama“, napominje Stamenković.

Dve grupe ograničenja kamatnih stopa

Objasnio je ograničenja koja su predložena nacrtom zakona. „Postoje dve grupe ograničenja kamatnih stopa – ograničenja na nominalnoj kamatnoj stopi i ograničenja na efektivnoj kamatnoj stopi“, kaže Stamenković.

Objašnjava da efektivna kamatna stopa, osim nominalne, sadrži i sve druge troškove koji ulaze u cenu kredita.

„Kod stambenih, gotovinskih i potrošačkih kredita, postoje obe vrste ograničenja. Ograničenja na nominalnu kamatnu stopu, kod novoodobrenih stambenih kredita, iznose – prosečno ponederisana kamatna stopa plus jedna petina, odnosno uvećana za 20 odsto, kod svih promenljivih stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom i prilikom odobravanja novih stambenih kredita, to će biti limit koji će Narodna banka Srbije objavljivati na svakih šest meseci i nijedan kredit u tom periodu od narednih šest meseci ne bi smeo da ima veću, ni da primenjuje, odnosno da se ugovori veća kamatna stopa od navedene“, objasnio je Stamenković.

Istovremeno, kod stambenih kredita, predviđeno je i ograničenje na efektivnu kamatnu stopu, koja je stopa zatezne kamate, predviđene sada ovim nacrtom zakona, koja je referentna kamatna stopa NBS ili ako se radi o evrima – Evropske centralne banke, plus osam odsto. Sada će za ugovore o kreditu fizičkim licima ta zatezna kamata biti referentna kamatna stopa NBS plus šest odsto. To je predlog, znači manje za dva procentna poena, objasnio je Stamenković.

„Dakle, kod stambenih kredita postoji ograničenje na efektivnoj kamatnoj stopi, koje je zapravo u ovom trenutku 7,75 odsto. Imaćemo ograničenje na nominalnoj kamatnoj stopi kod novoodobrenih stambenih kredita 5,44 odsto, a na efektivnoj kamatnoj stopi 7,75 odsto“, objašnjava.

Prema njegovim rečima, ova kamatna stopa, ukoliko bi se sada primenila tržišna kamatna stopa Euribor plus tri odsto marže, iznosila bi 6,3 odsto. Dakle, ova kamatna stopa je niža od te tržišne. Ovo se odnosi na novoodobrene stambene kredite. Za postojeće stambene kredite uneta je odredba da u naredne dve godine kamata ne može biti veće od pet odsto. To bi u odnosu na tržišne uslove, koji važe u ovom trenutku, a koji bi po isteku privremene mere važili za sve korisnike stambene kredita, bilo niže za 1,44 procenta.

Na primeru kredita od 50.000 evra i uticaja na ratu, Stamenković kaže da sve zavisi od perioda otplate i drugih uslova kredita, ali na period otplate od 25 godina, na ovo ograničenje od pet posto kamatne stope na postojeće kredite značilo bi smanjenje rate za 12 odsto, što znači oko 40 evra.

Kako reaguju banke na sva rešenja

Stamenković kaže da se moraju postići dva cilja. „Jedan je zaštita korisnika, koja je ovim novim nacrtima Zakona o zaštiti korisnika jako bitna. Predlaganjem ovih rešenja zapravo dodatno doprinosimo i stabilnosti bankarskog sistema, jer sprečavamo i prebrz rast kamatnih stopa kod kredita sa promenljivim kamatnim stopama, čime sprečavamo pojavu novih problematičnih kredita“, navodi.

„Kada se govori o zaštiti korisnika, ova ograničenja predviđaju i ograničenja kamata na minuse i kreditne kartice. Efektivna kamatna stopa na minuse, prema predlogu nacrta zakona, u ovom trenutku bi iznosila 20 odsto. Efektivna kamatna stopa na kreditne kartice je 18 odsto“, kaže Stamenković.

Trenutna prosečna ponderisana kamatna stopa na minuse je oko 29 odsto, što znači umanjenje za više od 30 odsto, a kod kreditnih kartica je 22-23 odsto prosečna nominalna kamatna stopa, što znači da bi ovo bilo umanjenje veće od 20 odsto.

Savet građanima prilikom uzimanja kredita

Generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka napominje da ono što uvek Narodna banka savetuje građanima jeste da se prilikom podizanja kredita informišu u više banaka i pažljivo pročitaju ponudu.

„Banka je dužna da vas informiše o svim aspektima i troškovima kredita, i ceni kredita, i potencijalnim rizicima za uzimanje indeksiranog kredita strane valute ili sa promenljivom kamatnom stopom. I prilikom uzimanja kredita vodite računa o kreditnoj sposobnosti i mogućnosti da otplatite taj kredit“, zaključio je Stamenković.