Zalagaonica sve više, a zakonom su zabranjene
Davanja novca i predmeta pod kamatu datira u našem narodu odvajkada. „Ispod radara“ su se vršile transakcije na skrivenim mestima i u najvećoj tajnosti. Danas je sve transparentnije, zalagaonice se nalaze u centru gradova poput Beograda i Novog Sada, a ne libe se da reklamiraju i putem interneta.
Podeli vest:
Kreditiranje mimo banaka i pojedinih institucija je podsetimo, zabranjeno. Međutim, zalagaonice u Srbiji već godinama daju zajmove svojim klijentima tako što im u zamenu za prazan ček daju novac uz nemalu proviziju. Nekada, umesto čeka, ljudi ostavljaju u zalog telefon, nakit, ili robu.
„Zalagaonica ima veliki broj, bar u gradovima poput Novog Sada i one su registrovane kao agencija ili kao preduzetnička radnja, čime zaobilaze zakon i ne polažu račune Narodnoj banci Srbije kao što to rade banke kada daju usluge pozajmice ili kreditiranja“, rekao je za „Blic Biznis“ Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS.
Za pozajmice da se daje nešto u zalog, na primer ček, a oni onda daju rok da se vrati novac u roku do mesec dana.
Praktično, za ček u vrednosti od 5.000 dinara oni su spremni da vam daju 4.500, a vi ste u obavezi da se nakon mesec dana pojavite i otkupite taj ček po originalnoj vrednosti.
Klijent plaća 500 dinara za svaki mesec sledeći produživanja duga
Na praktičnom primeru izgleda ovako: Ukoliko osoba založi ček od 5.000 dinara danas, za mesec dana oni uzimaju 500 dinara od toga, odnosno, toliko računaju njihovu kamatu, tj zaradu.
Dodatan problem je što one imaju sopstvene „cenovnike“.
„Sami vrše procenu koliko vredi telefon, nakit, ili druga dragocenost, sami je obračunaju na nekoj vrsti primitivne priznanice, ili ukoliko je nemaju, oni to uračunaju prema nekom svom cenovniku. Niko ne zna da li je ta procena stvarna“, upozorava Dragić.
Ove usluge koriste razni slojevi društva: od običnih ljudi do poslodavaca koji tako isplaćuju radnike. Najčešći razlog unovčavanja čekova je to što ljudima zatreba novca dok ne legne plata. Takođe, time pokrivaju ratu za letovanje ili ratu kredita.
„Nezgodno je što njihove usluge koriste, po pravilu, ljudi u teškoj materijalnoj situaciji, koji ponekad nemaju izlaz. S druge strane, pitanje je i kada isplate, šta tačno dobiju, da li zaista dobiju predmet zaloga… To su sve informacije koje nedostaju. Sumnjivo je tržište, a sve ih više ima i nikome ne polažu račune na osnovu ovih prihoda koji ostaju nevidljivi“, rekao nam je Dragić.
Kazne ogromne, ne dajte čekove
Zvaničan stav NBS jeste da je takav postupak krivično delo i predstavlja neovlašćeno kreditiranje. Kao takvo, svako unovčavanje čekova preko posrednika, zalagaonica, menjačnica ili trećeg lica, nije dozvoljeno.
U Srbiji se davanjem kredita mogu baviti samo banke i određenje institucije čiji je rad određen tačnim uslovima ili zakonom.
Prekršaj neovlašćenog davanja kredita i izdavanje platnih kartica se, prema Zakonu o bankama, reguliše kaznom zatvora od tri do pet godina, navode u NBS.
Podeli vest:
