Žalbe građana i medija zbog „ćutanja administracije“, odbijanje odgovora najčešće bez argumentacije

Podeli vest:

Srbija26.12.2020. | 14:50 | Izvor: 013info

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas da je u 2019. godini primio oko 14.000 predmeta i da se najveći broj odnosio na povredu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Marinović je u Skupštini Srbije rekao da je u odnosu na 2018. godinu broj žalbi povećan za 60 odsto, a razlog tome je što je jedan tražilac informacija tražio podatke od svih prosvetnih ustanova u Srbiji.

On je primetio da se institut pristupa slobodnim informacijama od javnog značaja i dalje koristi u velikoj meri, navodeći da informacije najviše traže građani-pojedinci, pa tek onda udruženja građana, novinari, sami organi vlasti, političke strane i privredni subjekti.

Prema njegovim rečima, podnosioci zahteva najteže dolaze do onih informacija koje su u vezi sa budžetskim sredstvima, javnim nabavkama, investicijama i evidenciji o javnim sredstvima.

Marinović je kazao da se stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama nije bitno promenilo i da najveći broj žalbi dolazi zbog „ćutanja administracije“.

Rasprava o izveštajima nezavisnih institucija

Na dnevnom redu su izveštaji Zaštitnika građana za 2019. godinu, izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu i izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu.

Predsednica odbora za finansije Aleksandra Tomić rekla je da je taj Odbor imao dobru saradnju sa DRI i sa Ministarstvom finansija, te da je rezultat toga 40 zakona u oblasti finansija u ovoj godini.

Ona je navela da je DRI uradio izveštaj na standardizovan način, kao i da je 88 od 159 subjekata uvelo sistem interne kontrole.

Interni kontrolor, kaže, skreće pažnju rukovodstvu na koji način treba da vodi finansija u skladu sa propisima.

Tomić je kazala i da je DRI dao 1970 preporuka, od toga se više od 1.200 odnosilo na finansijski izveštaj.

Kako objašnjava, organ vlasti bi u određenom roku trebalo da se izjasni o zahtevu, pa samim tim može i da odbaci zahtev ili da delimično da odgovor, ali ukazuje da 50 odsto žalbi dolazi upravo zbog toga što odgovora nema.

„U strukturi žalbi o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 61 odsto čine žalbe protiv republičkih državnih organa i organizacija, a od toga četvrtina je protiv ministarstava i organa u njihovom sastavu“, istakao je Marinović.

Kaže da je „izgovor“ organa zbog čega ne dostavljaju podatke taj da je informacija poverljiva ili da bi njenim davanjem bila ugrožena nečija privatnost. „Najčešće je to bez argumentacije“, konstatovao je Marinović.

Zaštitnik građana odgovoran samo građanima

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas da je ombudsman i po Ustavu i po zakonu odgovoran jedino i isključivo građanima Srbije preko njihovih predstavnika, odnosno poslanika u Skupštini Srbije.

On je za skupštinskom govornicom rekao da zaštitnik građana nije odgovoran ni izvršnoj, ni sudskoj vlasti, ni političkim partijama, bez obzira da li su u vlasti ili u opoziciji, kao ni nevladinim organizacijama, ni udruženjima građana.

Pašalić je istakao da su vrata zaštitnika građana otvorena svim građanima Srbije, bilo da je u pitanju predsednik države, predsednik Skupštine ili predsednica Vlade.

„Uvek i u svako doba naša vrata su im otvorena“, kazao je Pašalić.

On je, međutim, istakao da zaštitnik građana ne može da ide preko svojih ovlašćenja, odnosno preko onoga što je propisano zakonom i Ustavom, a najavio je da će uskoro pred poslanicima biti predlog novog Zakona o Zaštitniku građana, koji predviđa veće mogućnosti ombudsmana da zaštiti građane.

Pašalić je rekao i da primedba šefa poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Dragana Markovića da bivši zaštitnik građana Saša Janković nikog nije štitio, „apsolutno ne stoji“.

Kako je ukazao, to govori i činjenica da su građani Srbije, u istraživanju koje su obavile institucije finansirane od Evropske komisije, rekli da najviše poverenja imaju u Zaštitnika građana i da bi se u slučaju da imaju problem prvo obratili toj instituciji, što se pokazalo i u vanrednom stanju.

Pašalić je rekao i da institucija Zaštitnika građana vrlo uspešno štiti prava dece.

Marković je upitao Pašalića da li vidi da 50 vanparlamentarnih stranaka traži dijalog sa predsednikom države i ocenio da bi zaštitnik građana trebalo u to da se umeša.

Prema njegovim rečima, 100 ljudi može da formira 50 stranaka i da traži da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednikom Skupštine Srbije Ivicom Dačićem ili sa nekim ministrom.

„Zaštitnik građana treba da kaže – niste u pravu, bre, ljudi. Prvo moraš da uđeš u parlament, pa onda da ostvaruješ svoja prava. Nisi izašao na izbore, znači ti ne poštuješ Ustav ove države, bre“, kazao je Marković.

Pašalić mu je odgovorio da zaštitniku građana nije dozvoljeno da daje političke izjave, ni da se meša u politiku i da se on u svom radu drži toga.

Više od 3.200 pritužbi

Pašalić je izjavio da je ta institucija primila više od 3.200 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava, a najviše poteškoća u tom smislu imali su u imovinsko-ekonomskoj oblasti.

Pašalić je, podnoseći u Skupštini Srbije izveštaj o radu institucije Zaštitnika u 2029, rekao da su se pritužbe građana najvećim delom odnosile na povredu prava na zaštitu imovine, pravo na dobijanje odluka u zakonskom roku, kao i pravo na poštovanje najboljih interesa deteta.

On je dodao da je u odnosu na prethodnu godinu povećan broj reagovanja Zaštitnika građana po sopstvenoj inicijativi u slučajevima za koje je informacije dobio putem medija.

Pašalić je naveo i da je u 2019. godini bilo nenajavljenih poseta mestima gde se nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode u cilju, kako je rekao, odvraćanja državnih organa i službenih lica od bilo kakvog oblika mučenja ili bilo kod oblika zlostavljanja.

“Nacionalni preventivni mehanizam je u 2019. godini obavio 77 poseta u ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode i osam nadzora nad postupcima prinudnih udaljenja stranaca, a sprovede su četiri posete u cilju praćenja postupanja prema izbeglicama i migrantima“, rekao je Pašalić predstavljajući izveštaj za 2019.

Naveo je da je prvi put obavljeno 16 poseta vojnim objektima, odnosno prostorijama za izvršenje disciplinskih mera koje se sastoje u zabrani udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu.

Kaže da je u radu posebnu pažnju posvetio osobama sa invaliditetom i starima, Romima i LGBT populaciji.

“Uputili smo brojne preporuke za unapređenje rada organa javne uprave kako bi se uklonile prepreke sa kojima se ove ranjive grupe i dalje susreću“, rekao je Pašalić.

On dodaje da se bavio i visokim tarifama javnih izvršitelja koja su ugrožavala egizstencijalnu sigurnost građana, kao i moguće zloupotrebe.

Martinović Pašaliću: Čitaš referat kao da smo na Osmom kongresu Saveza komunista

Zaštitnika građana Zorana Pašalića, koji je danas u Skupštini Srbije detaljno obrazložio izveštaj o radu u 2019, kritikovao je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović, koji mu je dobacio da čita kao da je na „Kongresu komunista“.

„Ovo nije Osmi kongres. Čitaš mi referat kao da smo na Osmom kongresu Saveza komunista“, rekao je Martinović.

„Ja se stvarno izvinjavam, ali dosta smo radili 2019. godine“, rekao je Pašalić.

„Znam, ali vidiš da nema poslanika. Sve to ima u materijalu. Ubili smo sednicu“, primetio je Martinović.

Pašalić je nastavio izlaganje još neko vreme, a onda se za reč javio šef poslanika Stranke pravde i pomirenja-Ujedinjena seljačka stranka Samir Tandir, koji je takođe negodovao zbog dužine Pašalićevog govora.

Tandir je rekao da bi predsednik Skupštine Srbije trebalo da obavi razgovor sa ljudima koji dolaze u salu.

„Znači, sad će pauza, a mi još nismo počeli diskusiju i nismo odmakli dalje od jednog poslanika. Šta bi se desilo da je ministar finansija ovde od stranice do stranice obrazlagao budžet? Mi bismo i danas raspravljali o budžetu“, konstatovao je Tandir.