Zanat je ponovo zlata vredan – dobrih majstora nikad manje, nedostaju sve struke

Direktorka Centra za dualno obrazovanje PKS Mirjana Kovačević kaže da je deficit kadrova izuzetno izražen zbog demografskih kretanja, ali i zbog značajnog odliva kadrova u inostranstvo.

„Ono što je svima nama zadatak jeste da i mladima, a pre svega njihovim roditeljima predstavimo nove uslove obavljanja zanatskih poslova, a svakako i nove načine. Daleko je to od nekadašnjeg rada u nekim zagušljivim, memljivim prostorijama, radionicama, danas su to zaista savremeni uslovi rada i druga stvar mogućnost da zarade budu i iznad prosečnih“, dodaje Kovačevićeva.

Kroz dualno obrazovanje firme školuje radnike koji su im potrebni i garantuju im posao. Pored toga plaća im se i radna praksa tokom školovanja. Neki posle srednjih škola upisuju fakultete, a gde su ostali?

„Nigde, nema ih, neće da rade, ne žele. Mislim da im je naporno da se bave tim poslom i da ih nisu naučili ni roditelji, a možda ni mi da mogu da zarade dobar novac radeći ta zanimanja za koja se školuju. Rade neke lakše poslove, kladionice, kafići“, ističe Tamara Ivanović, pedagog u Školi za nove tehnologije – Politehnika.

Postoje i zanati koje mogu da obavljaju i lica sa zdravstvenim teškoćama smetnjama u razvoju, kao što su pekari, cvećari, vrtlari, pomoćni kuvari, knjigovesci. Njih školuje srednja zanatska škola u Beogradu, a zapošljavaju društveno odgovorne firme.

Nedostaju nam i majstori opšte prakse. Nekada su to bili domari ili što bi Nemci rekli haus majstori. To su one sitne popravke u kući kad nam se na primer pokvare šarke na plakarima, rasuše stolice koje bi trebalo zagitovati, promeniti gumicu na česmi koja kaplje ili izbušimo rupu za sliku.

Mnoge prodavnice poslednjih godina isporučuju nameštaj u delovima, pa ko nema vešte ruke i dobar alat muku će imati dok pronađe nekog ko će mu sklopiti nameštaj.