Zaparloženo zemljište je i ruglo i trošak, može li država da natera vlasnike da njive obrađuju

I dok se s jedne strane poljoprivrednici žale da se do slobodnih njiva za kupovinu ili zakup sve teže dolazi, s druge strane u Srbiji ima mnogo zaparloženih parcela. Najčešći razlozi zbog kojih se ne obrađuju su loš kvalitet zemljišta, izuzetno usitnjeni posedi, nerešeni imovinski odnosi, nedostatak stanovništva u ruralnim predelima. Poslednjih nekoliko godina država je počela da popisuje zaparložene njive koje su u njenom vlasništvu i da ih pod povoljnim uslovima izdaje investitorima koji ih raščišćavaju i stavljaju u funkciju. 

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 hektara zaparloženog zemljišta. Osim što su ruglo, neobrađene njive predstavljaju i veliki ekonomski gubitak jer se sa njih ne ubiraju plodovi koji donose zaradu. Za vlasnike parcela sa kojima se graniče su i razlog dodatnih briga i muka.

“Ja imam dva vinograda. Do skoro je okolo bilo četiri zaparložene parcele od komšija. Ove godine je jedna manje, jer je gazda počeo da radi svoju zemlju. Na našoj ‘vinogradarskoj oazi’ u Melencima ima puno takvih napuštenih mesta i to nam predstavlja jako veliki problem. To je izvor zaraze. Stvara nam zasenu, zaklanja vetrove”, počinje priču Dragiša Gvožđan, vinogradar iz Melenaca.

“Vlasnici zaparloženih parcela koje se graniče sa mojim vinogradom su živi, ali nikako ne možemo da ih nateramo niti da to rade, niti da prodaju. To su parcele od 10, 20, 30 ari i od toga nema neke zarade. To tako stoji i samo nama vinogradarima pravi problem”, objašnjava naš sagovornik.

Jedna zapuštena parcela je, kaže, u parlogu već četvrt veka.

“Tu 25 godina niko ušao nije. To je žbunje, drveće. Na širini od četiri metra sam parlog sam iskrčio mašinom. Taj deo kosim redovno kako bih zaštitio svoj zasad. I kod ostalih ja kosim i sklanjam travu. To mi oduzima jako puno vremena. To je izvor zaraze, pogotovo od kad se pojavila fitoplazma. Nju prenosi neki skakavac koji živi u parlozima, zakorovljenim delovima. Džabe mi tretiramo naše zasade, kad oni noću prelaze u naše njive, prenose tu bolest, hrane se tu. To su strašne stvari i to je zaista veliki problem”, ističe Gvožđan. 

“Ako se obratite inspekciji, oni traže da podnesete prijavu. To znači da moramo da prijavimo komšije i onda mi odustajemo od zvanične pisane prijave. To je zaista veliki problem, ali se sistemski ne rešava. Moramo sami da se borimo sa tim”, kaže sagovornik RTS-a.

Identifikovanje parcela u državnom vlasništvu koje niko ne obrađuje

U Upravi za poljoprivredno zemljište kažu da raspolažu podacima koji se odnose na državno zemljište. Od 2019. godine, uz podršku UNDP, sprovode projekat identifikacije napuštenog državnog poljoprivrednog zemljišta. Do danas je ovaj posao okončan na otprilike trećini teritorije naše zemlje.

“U okviru ovih aktivnosti vrši se terenska provera za  svaku pojedinačnu državnu parcelu koja nije predmet zakupa. Tako smo utvrdili da se na području 46 opština i gradova nalazilo 3.937 hektara napuštenog zemljišta. Cilj aktivnosti Ministarstva je da se zaparloženo zemljište, koje definitivno predstavlja negativnu društvenu pojavu, svede na najmanju moguću meru”, navode u Upravi za poljoprivredno zemljište.

Samo od ovih površina koje su identifikovane na terenu, do danas je u zakup dato tj. u funkciju stavljeno 1.475 hektara. To je, kažu, zaista odličan rezultat za kratko vreme.

“Osim što država od ovog zemljišta ostvaruje nove prihode od zakupa, još je važnije da se napušteno zemljište stavlja u funkciju proizvodnje hrane, sprečava se širenje korova, degradacija zemljišta. Važne su i nove investicije, kao i povećan obim poljoprivredne proizvodnje i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Na kraju, ništa manje bitno nije novo zapošljavanje i smanjenje odliva stanovništva iz ruralnih područja u kojima je identifikovano napušteno zemljište”, dodaju u ovoj instituciji.

Zašto imamo zaparložene njive

Zaparloženih parcela ima u svim delovima zemlje.

“Loš kvalitet zemljišta, izuzetno usitnjeni posedi, nerešeni imovinski odnosi, iseljavanje i nedostatak stanovništva u određenom ruralnom predelu, kao i nedostatak putne i druge komunalne infrastrukutre su faktori koji predstavljaju osnovni uzrok pojave napuštenog zemljišta”, objašnjavaju u Upravi za zemljište.

“Ako analiziramo površine državnog zemljišta, definitivno prethodnih godina postoji jasna tendencija smanjenja površina pod parlogom. Značajne površine napuštenog zemljišta su od 2018. godine do danas stavljene u funkciju poljoprivredne proizvodnje i, ono što naročito raduje, stavljene su u funkciju savremene intenzivne poljoprivredne proizvodnje podizanjem novih zasada voća i vinove loze”, navode u ovoj instituciji.

Do ove pozitivne promene, dodaju, nije se došlo stihijski, već je posledica napora države i Ministarstva poljoprivrede koji su prvo izmenama zakonskog okvira, pa onda i proaktivnim radom na digitalizaciji upravljanja državnim zemljištem, uspostavljanjem geografsko-informacionog sistema i radom na terenu, stvorili preduslove da zaparloženo zemljište postane dostupno i ekonomski interesantno poljoprivrednicima.

“Naročito je bitno naglasiti da je Uprava uložila velike napore u cilju rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, bez čega nije moguće pružiti pravnu sigurnost investitora da ulože sredstva u državno zemljište”, kažu sagovornici.

“Svaka parcela napuštenog državnog zemljišta u delovima gde je sproveden projekat terenske identifkacije zemljišta koje nije pod ugovorima je vidljiva u digitalnoj aplikaciji Pregled državnog zemljišta u okviru GeoPortala Uprave za poljoprivredno zemljište. Na taj način poljoprivrednici mogu lako da se informišu o napuštenim državnim parcelama”, objašnjavaju nadležni.

Uslovi pod kojima se izdaje zaparloženo zemljište

Izmenama zakona predviđeno je da napušteno poljoprivredno zemljište država može da ponudi na javnom nadmetanju po početnoj ceni od nula dinara, uz obavezu investitora da ovo zemljište u roku od pet godina stavi u funkciju. Nakon toga, za površine veće od 10 hektara, zakupac ima obavezu da izvrši ulaganje u podizanje, odnosno postavljanje poljoprivredne infrastrukture – voćnjaka, vinograda, sistema za navodnjavanje.

“Ukoliko zakupac ispuni ove obaveze, ugovor mu se produžava na još 25 godina i to po ceni od 60 odsto od prosečne cene zakupa državnog zemljišta na području konkretne jedinice lokalne samouprave, za površine preko 50 hektara. Za površine od 10 do 50 hektara ugovor se zaključuje po ceni od 40 posto od prosečne cene”, objašnjavaju u Upravi za zemljište.

“Za površine manje od 10 hektara investitor ima obavezu da zaparloženo zemljište stavi u funckiju bez obaveze da dalje investira u poljoprivrednu infrastrukturu, a zakup se produžava po ceni koja odgovora 10 procenata prosečne cene državnog zemljišta”, dodaju u ovoj instituciji.

Za zakup zaparloženog državnog zemljišta može da se javi bilo koje poljoprivredno gazdinstvo, bez dodatnih uslova.

“Ove mere su dale odlične rezultate i koristeći ovaj mehanizam poljoprivrednici su stavili u funkciju ukupno 3.086 hektara državnog zemljišta koje je bilo zaparloženo godinama, pa i decenijama. Površina zaparloženog državnog zemljišta datog u zakup na redovnim javnim nadmetanjima je i značajno veća, imajući u vidu da se prethodnih godina u zakup date i parcele koje do sada nikada nisu bile u zakupu. Uglavnom se radi o zemljištu lošijeg kvaliteta”, objašnjavaju nadležni.

Investitorima su zanimljive veće parcele.

“Interesovanje naročito postoji za onaj deo zemljišta koji predstavlja napuštene i zaparložene voćnjake i vinograde kojima su upravljali nekadašnja društvena preduzeća, PIK-ovi i zadruge. Tu se često radi o većim kompleksima koji su na lokacijama koje su odlične za razvoj voćarstva i vinogradarstva. Ovakve površine su ujedno i najskuplje za krčenje zbog velikog obima drvenaste mase od nekadašnjih voćnjaka i korenja duboko ispod površine zemlje koje mora biti izveđeno i uklonjeno”, kažu u Upravi za zemljište.

“Na ovim parcelama obično se dižu voćnjaci i vinogradi, a ređe se seju ratarske kulture. Zaparloženo zemljište je interesantno i za organsku proizvodnju, jer godinama unazad na njemu nisu primenjivane bilo kakve agrotehničke mere”, dodaju u ovoj instituciji.

Kako se uklanjaju korovi, žbunje, drveće sa njiva

Koliko je vremena potrebno da se zemljište očisti od parloga zavisi od površine parcele, stepana zakorovljenosti i mehanizacije koja se koristi.

Čišćenje parcela između Jagodine i Kragujevca, koje je zakupio Vojislav Marković, trajalo je oko dve godine, a troškovi su prevazišli prvobitan plan.

“Prvo je moralo da se sve iskrči tj. da se skloni šuma koja je nastala na tom gazdinstvu. To je zahtevalo ne samo površinsko, već i dubinsko uklanjanje, što se ispostavilo kao poveći projekat. Na tome je rađeno svakodnevno više od četiri meseca. To je od nekih projektovanih 15.000 evra za samo taj deo posla naraslo na više od 25.000 evra. Bukvalno je krčenje po hektaru koštalo više od 2.000 evra”, objašnjava Vojislav Marković, investitor.

“Nakon toga je trebalo kultivisati zemlju i pripremiti je za sadnju, što se trenutno radi, a to zahteva još dodatnog novca. Sada smo u procesu dobijanja dozvole za sađenje višegodišnjih biljaka. Želimo da podignemo zasad šljive, stare sorte požegače koje skoro da više i nema. To je strateški potez zbog moje destilerije. Želim da imam nešto što drugi nemaju”, dodaje sagovornik RTS-a.

Iako su ulaganja velika, objašnjava, ne kaje se što se upustio u posao čišćenja parloga i podizanja voćnjaka.

“Tek sada se vidi kakva je to površina. Nekada su tu bili šljivici, to je ozbiljan potencijal. Za novac koji je do sada uložen na tom području se mogla kupiti polovina površine tog zemljišta u trajno vlasništvo. Ali, opet, dobra stvar je što se ne gleda samo ekonomski, već što je deo Srbije kultivisan, izgledaće lepo, daće rod… Biće od toga nešto na duge staze”, kaže Marković.

“To je sa strane entuzijazma. Svaki pedalj zemlje bi trebalo da bude priveden nameni, kao u nekim drugim državama. Ostaje žal da takvih parcela ima jako mnogo. Ja razmišljam da još neku uzmem, očistim i na njoj podignem voćnjak. Jedino potpuna kontrola nad proizvodom tj. voćem daje siguran rezultat u preradi. Sve ostalo je rizično. Ako pričamo o šljivi potpunu zrelost možete postići ako upravljate sami plantažom, a ne kupovinom sirovine”, objašnjava sagovornik.

Usitnjavanje parcela je često razlog zbog kojeg te površine ostaju neobrađene.

“Kod nas je dozvoljeno sprovođenje primitivnog zakona o deobama parcela. To u Švajcarskoj apsolutno nije moguće. Tamo je poljoprivredno gazdinstvo nedeljivo. Zna se šta je sve potrebno da ono bude održivo. Pa tako ako u porodici ima više naslednika, gazdinstvo može da preuzme samo jedan naslednik, a svi ostali moraju da budu isplaćeni”, precizira Marković.

“Mi bi trebalo da gledamo kako da se spreči to usitnjavanje parcela. Veće parcele sada možemo da nađemo samo tamo gde su nekada bili kombinati, kompanije… I to je jedan od motiva zbog kojeg sam se odlučio da iznajmim parcelu koja je bila napuštena”, kaže sagovornik.

Kao i mnogi poljoprivrednici i ovaj investitor pokušava da otkupi određene površine, ali mu to ne polazi za rukom.

“Imam nameru da kupim desetine hektara oko parcele koju sam uzeo u zakup, ali sam do sada uspeo da kupim samo jednu njivu. Tu su parcele iscepkane, izdeljene, pa ne možete da okupite i pronađete sve vlasnike. Mnogi ne pristaju na prodaju iako zemlju koju imaju ne obrađuju. Daljim usitnjavanjem pravimo sve veći i veći problem”, navodi Marković.

Da bi se, ako ne u potpunosti, bar delimično rešio problem sa napuštenim zemljištem pojedini stručnjaci predlažu da se za nesavesne vlasnike uvede ekstra porez.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 hektara zaparloženog zemljišta. Osim što su ruglo, neobrađene njive predstavljaju i veliki ekonomski gubitak jer se sa njih ne ubiraju plodovi koji donose zaradu. Za vlasnike parcela sa kojima se graniče su i razlog dodatnih briga i muka.