Zašto dolazi do iznenadne smrti kod naizgled zdravih i koliko su deca ugrožena

Iznenadna smrt devojčice (14) ispred osnovne škole u Mirijevu, uznemirila je mnoge roditelje u Srbiji. Posebno zato što devojčica prethodno nije imala nikakve zdravstvene probleme, što je toga dana bila vedra, nasmejana i nije osećala nikakve tegobe. Uzrok njene smrti i dalje je nepoznat. Međutim, lekari kažu da se iznenadne smrti dešavaju, da su češće kod starijih i sportista, ali da mogu da se jave i kod dece.

Statistika pokazije da se u Srbiji godišnje dogodi oko 7.000 naglih srčanih zastoja od kojih oko 4.500 bude van bolnice. U takvim situacijama je najvažnije prižiti pacijentu adekvatnu i blagovremenu pomoć. Život može da se spase samo ukoliko se pristupi oživljavanju u prvih nekoliko minuta.

Kardiolog prof. Petar Otašević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje za Euronews Srbija kaže da razlozi naglog srčanog zastoja mogu biti mnogobrojni. Dodaje da se razlikuju razlozi srčanog zastoja kod starijih od 35 godina i mlađih od 35 godina.

„Kod starijih osoba su razlozi srčanog zastoja su koronarno arterijska bolest, odosno akutni infarkt miokarda, zatim srčana slabost – nemogućnost srčanog mišića da ispumpa dovoljnu količinu krvi. U sklopu tog oboljenja vrlo često imamo ozbiljne poremećaje ritma koji dovode do naprasne srčane smrti“, kaže Otašević.

Kod mlađih od 35 godina naprasna srčana smrt je značajno ređa. Statistka pokazuje da je učestalost iznenadne smrti kod sportista jedan na 50.000 do 70.000. U opštoj populaciji kod mladih ljudi, to je i ređe.
  
„Uzrok naprasne srčane smrti kod mladih treba tražiti u nekim naslednim poremećajima ritma, zatim u bolestima srčanog mišića i u određenom broju slučajeva razlog mogu biti i proširenja krvnih sudova mozga takozvane aneurizme koju mogu da puknu i dovedu do naprasne smrti“, priča Otašević.

Za sportiste obavezni pregledi

Sportska javnost ostala je zatečena pre dve godine vešću da je na treningu umro bivši košarkaš Crvene zvezde Majkl Odža. Prošle godine na terenu je umro i košarkaš italijanskog Fortituda, Haitem Žabur Fatalah (32). Pred kamerama se odigrala i prava drama na utakmici Njukastl-Totenhem gde je navijač na tribinama imao srčani zastoj, ali mu je u pomoć pritekao lekar Totenhema i spasao život.

Prof. Otašević kaže da postoji obaveza obavljanja lekarskog pregleda pre uključivanja u takmičarski sport.

„U okviru tog pregleda najčešće se radi elektrokardiogram koji može, ali i ne mora, pokazati određene promene koje bi mogle ukazati na visok rizik od naprasne srčane smrti. Međutim, ono što treba pitati svakog pojedinca je da li postoji istorija naprasne srčane smrti u porodici. Takođe, važno je znati da li u porodici ima vrtoglavica i nesvestica koje opet ukazuju da je neko u povećanom riziku od naprasne srčane smrti. Kod takvih osoba treba uraditi detaljan pregled iz različitioh aspekata“, naveo je Otašević.

Dr Dragan Radovanović, sportski lekar ranije je za Euronews Srbija rekao da je fizička aktivnost zdrava, ali da je vrhunski sport „sve osim što je zdrav“.

„Vrhunski sportisti su u stalnom naporu koji nije fiziološki. Organizam se stalno bori sa vrhunskim naporom i pokušava da ga savlada. Do iznenadnog srčanog zastoja na sportskim terenima dolazi zbog poremećaja u strukturi i građi srčanog mišića, ali i zbog poremećaja u građi srčanih arterija. To može da se prevenira kvalitetnim sportsko-medicinskim pregledima, ali nikada rizik ne može da se svede na nulu“, rekao je tada Radovanović.

Ključno oživljavanje u prvih pet minuta

On je naveo da se sedam od deset iznenadnih srčanih zastoja dešava van bolničkih uslova, da u takvim situacijama dolazi do prestanka rada srca, prestanka cirkulacije, dotoka kiseonika u srce i mozak.

„Neophodno je da se što hitnije započnu mere oživljavanja i da se gura cirkulacija do mozga i srca. Ako se započnu mere reaimacije u prva dva do četiri minuta postoje šanse za preživljavanjem. Uzrok srčanog zastoja, u 70 odsto slučajeva, je neki poremećaj ritma i ukoliko oživljavanje počne automatskim defibrilatorom u prvih tri do pet minuta preživljavanje je 45 do 75 odsto. Ako zakasnimo, svaki minut šanse za preživljavanje su manje 10 odsto“, pojasnio je Radovanović.

Povišen krvni pritisak sve je češći kod dece. Prof. Otašević navodi da su razlozi za to nepravilna ishrana i sve manje fizičke aktivnosti.

„Generalno mlađe generacije imaju drugi način provođenja slobodnog vreme. Gojaznost je sve češća među adolescentima. Gojaznost i fizička neaktivnost su glavni razlozi za nastanak hipertenzije“,, rekao je on.

Pojašnjava da se ne sme zanemariti i nasledni faktor i da od roditelja koji imaju povišen krvni pritisak i kod dece postoji nasledna sklonost ka hipertenziji. 

Iznenadna smrt devojčice (14) ispred osnovne škole u Mirijevu, uznemirila je mnoge roditelje u Srbiji. Posebno zato što devojčica prethodno nije imala nikakve zdravstvene probleme, što je toga dana bila vedra, nasmejana i nije osećala nikakve tegobe. Uzrok njene smrti i dalje je nepoznat. Međutim, lekari kažu da se iznenadne smrti dešavaju, da su češće kod starijih i sportista, ali da mogu da se jave i kod dece.