• Zašto je baš 14. jun izabran da bude Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi

    Počevši od 2005. godine, kada su 192 zemlje članice Svetske zdravstvene skupštine Svetske zdravstvene organizacije proglasile njegovo međunarodno obeležavanje, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi redovno se obeležava na globalnom planu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Zašto je baš 14. jun izabran da bude Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi
    Foto: Pixabay

    Neizmerna zahvalnost svim dobrovoljnim davaocima krvi za njihov plemeniti čin davalaštva, predstavlja noseću ideju obeležavanja ovog datuma.

    Sa druge strane, podizanje svesti građana o važnosti dobrovoljnog davanja krvi, o načinima na koje se ono ostvaruje, kao i ukupnoj ulozi transfuziologije u zdravstvenom sistemu jednog društva, dodatni su ciljevi kojima se teži.

    14. jun kao datum obeležavanja Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi, izabran je iz posebnog razloga – na ovaj dan, 1868. godine rođen je slavni austrijski naučnik dr Karl Landštajner, čije je otkriće ABO sistema krvnih grupa ovenčano Nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu 1930. godine. Slaveći datum kada je rođen jedan od pionira savremene transfuziologije, udružujemo se u zajedničkoj nameri sećanja na važna dostignuća iz prošlosti ove grane medicine, zajedno sa odlučnim pogledom u budućnost.

    Svetski dan davalaca krvi je počeo da se obeležava 2004. godine u Johanezburgu. Dana 23. maja 2005. godine skupština Svetske zdravstvene organizacije je usvojila rezoluciju kojom se saglasila da se ovaj dan obeležava svake godine i preporučila zemljama članicama da on postane sastavni deo nacionalnih programa za povećanje broja dobrovoljnih davalaca, piše N1.

    Kako postati dobrovoljni davalac krvi?

    Ukupno, postupak davanja krvi sa pridruženim medicinskim i administrativnim procedurama traje oko 30 minuta. Zainteresovana lica popunjavaju upitnik za davaoce, obavljaju registraciju, zatim im se određuje nivo hemoglobina i sledi lekarski pregled, nakon čega će lekar odrediti da li će osoba tog dana dati krv. Krv se daje iz vene na pregibu lakta, pri čemu se koristi sterilan pribor za jednokratnu upotrebu, a nakon obavljenog davanja krvi, davaoci mogu da se posluže obrokom zahvalnosti. Korist koja se postiže davanjem krvi je višestruka – iz date jedinice krvi odvajanjem eritrocita, trombocita i krvne plazme, postiže se korist za najmanje jednu osobu koja će neke od krvnih produkata primiti, dok je najčešći slučaj da to bude tri i više osoba, piše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Za šest meseci živorođeno 28.606 beba

    Republički zavod za statistiku saopštio je da je za prvih šest meseci ove godine u Srbiji živorođeno 28.606 beba, što je u odnosu na isti period prošle godine manje za dva odsto. […]