Zašto je čokolada sve skuplja kada cena kakaa pada
Da nam čokolada postaje luksuz, jasno govori primer naglog rasta cena omiljene poslastice, koja su za kratko vreme gotovo udvostručene. Za najjednostavniju mlečnu čokoladu od 80 grama, koja je do nedavno koštala oko 100 dinara, sada je potrebno izdvojiti više od 200, dok veća od 300 grama dostiže cenu i preko 600 dinara. Možda i najveće iznenađenje u ovom cenovnom rangu je čokolada za kuvanje, koja je nekada važila za najjeftiniju varijantu kakao poslastice, a danas je 200 grama preko 400 dinara. Domaći stručnjaci tvrde da se ovo ne može pripisati nedavnom variranju cena kakaa na svetskom tržištu, imajući u vidu da se cene čokolada istog proizvođača razlikuju među trgovinskim lancima na domaćem tržištu, i da su znatno niže u zemljama iz okruženja.
Podeli vest:
Još od prošle godine sudbina čokolade je pod znakom pitanja, zbog velikih problema sa glavnim sastojkom – kakaom. Teški vremenski uslovi zbog klimatskih promena i bolesti drveta kakaovac, uticali su na proizvodnju u zapadnoj Africi, koja proizvodi oko 70% svetskih potreba kakaa. Dva najveća proizvođača, Obala Slonovače i Gana, nedavno su pogođeni kombinacijom jake kiše, suše i biljnih bolesti koji su zajedno bukvalno opustošili zasade. Između 15 i 50 procenata žetve ganskih stabala je izgubljeno zbog širenja infekcije, poznate kao virus otečenih izdanaka kakaa (CSSVD). Prema izveštaju Međunarodne organizacije za kakao, globalna ponuda će pasti za oko 11 odsto tokom ove sezone, a to se ubrzo odrazilo u praksi. Manja proizvodnja a velika potražnja doveli su do ishoda kog smo svedoci „eksplozije cena“.
Jeftiniji kakao – skuplja čokolada
Prema podacima Eurostata, najveći izvoznici čokolade iz Evropske unije u zemlje van EU u 2023. godini bili su Nemačka sa 221.000 tona ili 26 odsto ukupnog izvoza, Holandija sa 123.000 tona odnosno 14 odsto, Poljska sa 115.000 tona ili 13 odsto. Sledi Belgija sa 96.000 tona odnosno 11 odsto i Italija sa 92.000 tona odnosno 11 procenata. Najveći izvoznici čokolade u zemlje u zemlje van EU su Velika Britanija sa 315.000 tona ili 36 odsto, zatim Sjedinjene Američke Države sa 72.000 tona – osam procenata, Rusija sa 65.000 tona ili sedam odsto, zatim sledi Kanada sa 31.000 tona odnosno četiri odsto i Australija sa 27.000 tona ili tri odsto.
Svetska cena kakaovca godinama se kretala oko 2.500 dolara. Međutim od početka ove godine, cena kakaa počela je konstantno da raste i obara sve rekorde. Sredinom januara jedna tona kakaa na berzi vredela je blizu 5.000 dolara. Ne zadugo, odnosno već krajem marta vrednost jedna tone prešla je 10.000 dolara, da bi sredinom aprila kakao dostigao najveću cenu u ovoj godini, i na berzama se trgovao za nešto više od 12.500 dolara po toni. Za samo pola godine, porasla je više od 225 odsto. Iz meseca u mesec, cena je konstantno varirala, uz očigledan pad, da bi se spustila na oko 7.000 dolara po toni, koliko vredi trenutno na svetskoj berzi.
Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva, kaže za NIN da ovom slučaju ne postoji ni jedan razlog koji opravdava povećanje cena čokolade već i ova priča identična kao i za mnoge druge proizvode.
„I u ovom slučaju nema ekonomske logike i opravdanja zašto nam je cena čokolade visoka, već je samo želja trgovaca da u Srbiji što što više zarade. Do tog zaključka dolazimo ukoliko uporedimo cene čokolade u zemljama u okruženju. One su znatno niže, i po ceni jedne čokolade u Mađarskoj se na primer mogu kupiti dve istog proizvođača. Trgovačke marže u jednom trgovačkom lancu su oko 40 posto, kod drugih oko 37 i 32. Tu su i posrednici koji takođe naduvavaju cene. Ja jedino opravdanje u tome vidim. Cena kakaa jeste bila porasla, ali ne toliko da čokolada sa 150 dinara ode na 350 dinara i one od 300 grama na 700 dinara. Nikakve logike nema. Mislim da je pravi reper za to cene istih tih artikala na pijaci i u malim radnjama, jer sve značajno jeftinije. Po tome vidimo koliko nas poznati trgovinski lanci varaju, ne samo na čokoladi već i na gomili drugih proizvoda“, zaključuje Gavrilović.
Cene lako rastu ali teško padaju
Rekordno visoke cene čokolade ekonomista Milan Kovačević pripisuje nedostatku konkurencije i nedovoljnom radu nadležnih institucija u ovom segmentu koji bi trebalo da uvedu red i sankcionišu monopolsko ponašanje trgovaca.
„Ovde je pitanje ko uvozi čokoladu i koji je procenat koncentrisan kod njega. Da je sreće da malo više kod nas radi institucija za borbu o konkurenciji i da se potrudi da malo sredi ova monopolska ponašanja. To je razlog zbog čega mi imamo prilično čudne cene u izvozu u odnosu na domaće. Tamo gde postoji mogućnost monopola onda on radi kako ko hoće. To nam je slučaj sada i sa čokoladom. Ako je već pala cena kakaa u zemljama od kojih kupujemom logično je dase to odrazi i kod nas. Međutim, kod nas se samo odražava kada raste cena, a kad treba da se spusti ništa se ne dešava. To je tipično za onu industriju gde nema konkurencije, jer onaj ko diktira cene, on nema razloga da ih obara“.
Sličnog mišljenja je i profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić, koji kaže za NIN da kod naših trgovinskih lanaca cene uglavnom lako idu gore ali teško se spuštaju i kada za to postoje opravdani razlozi.
„Za mene je neobjašnjivo da se cena iste čokolade razlikuje u dva različita marketa za 200 dinara. E to nema veze sa trgovcima, već sa nama potrošačima. Oni mogu sa stave cenu koliku žele, jer trgovac želi da zaradi što više, a na nama je da odlučimo da li ćemo to da platimo. Sve dok postoje ljudi kojima nije važno da li čokolada košta 100 ili 650 dinara, trgovci nemaju razloga da snižavaju cene. Činjenica je da se kod nas veoma teško cene vraćaju na dole, zato što se narod navikne na te cene, a trgovačka logika je sve dok postoji tražnja, nema razloga da se cene spuštaju“, smatra profesor.
On podseća da je nakon izbijanja rata u Ukrajini sve krenulo da poskupljuje i da u ovom slučaju poskupljenje čokolade se ne može vezivati samo za cenu kakaa.
„Tamo postoji i proizvodnja, pa troškovi trgovine, i mnogi drugi troškovi koji određuju cenu čokolade, pored cene kakaa. To je jedan razlog zbog koga vidimo sada ove cene. Drugi razlog je što su kod nas potrošačke cene nelastične. Kad bi mogli da se kao potrošači drugačije organizujemo i bojkotujemo neku robu sa visokom cenom, trgovci bi se morali prilagođavati“, zaključuje profesor Savić.
Stabilnije cene u narednim mesecima
Marko Petković, profesor na Katedri za prehrambenu tehnologiju na Agroekonomskom fakultetu u Čačku, smatra da bi cena čokolade trebala da se vrati na staro ukoliko cena kakaa ostane na sadašnjem nivou.
„Domaću čokoladu nije moguće napraviti od domaćih sirovina, izuzev bele čokolada, a sve mlečne i crne čokolade su vezane za kakao prah i kakao maslac, što mi uvozimo. Imajući u vidu da je rok trajanja čokolade oko godinu dana, moguće je da su čokolade koje se nalaze trenutno na rafovima, zalihe napravljene još dok je cena kakaovca bila visoka. Ukoliko cena kakao praha nastavi da pada i dalje ja verujem da će cena čokolade u narednom periodu takođe biti niža. To mislim jer je kakako maslac i kakao prah u procentualnom delu najzastupljenija sirvina u proizvodnji čokolade. I naravno ako cena te sirovine skače ili pada, to će se sigurno prilagođavati ceni finalnog proizvoda“, zaključuje profesor Petković.
Berzanski stručnjaci ukazuju da je cena kakaana berzi počela da opada zadnjih meseci u odnosu na rekordne nivoe što je signal da trgovci očekuju stabilizaciju i bolji rod naredne godine. Očekuje se da će proizvodnja kakaa u Obali Slonovače porasti sledeće sezone, što će pomoći ublažavanju globalne nestašice koja je dovela do rekordnih cena, jer najveći svetski proizvođač računa na poboljšanje vremenskih uslova.
Podeli vest:
