Zašto je prosečna plata veća u javnom sektoru nego kod privatnika

„Hrani sina, pa šalji u ministarstvo – Srbija se umiriti ne može.“

Tako bi mogla da zvuči moderna verzija narodne izreke o srpskoj vojsci, jer prosečni radnik u nekom ministarstvu ili javnom preduzeću zarađuje znatno više nego zaposleni u privatnoj firmi, ali i lekar ili profesor.

Prosečna plata bez poreza i doprinosa u javnom sektoru iznosila je u aprilu ove godine 77.886 dinara, što je za skoro 7.000 više nego u privatnom sektoru gde je prosek 70.975 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Razlika u primanjima može se objasniti i time što u javnom sektoru radi više visokoobrazovanih ljudi, navodi sociolog Slobodan Cvejić za BBC na srpskom.

Zato kaže da taj podatak sam po sebi nije problematičan, ali otvara druga pitanja.

„Ono što je u Srbiji problematično su začuđujuće niske plate u privatnom sektoru, zato što kod nas može neko da započne biznis i ostvaruje profit na račun ljudi koji ne mogu da prežive od plate“, kaže profesor ekonomske sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Problem javnog sektora

Kada se kritikuje javni sektor, najčešće se misli na zaposlene u administraciji i javnim preduzećima, piše BBC na srpskom.

U javnom sektoru u Srbiji radi oko 600.000 ljudi, od 2,2 miliona zaposlenih.

Problem viška ljudi u javnom sektoru, postoji i u Hrvatskoj, dok u Bosni i Hercegovini svaki četvrti zaposleni radi u javnom sektoru.

Minimalna plata u Srbiji je oko 35.000 dinara, a prosečna neto zarada je u aprilu ove godine bila nešto veća od 70.000 dinara.

„Administracija na nivou države je otišla u nebo, kao i javna preduzeća i tako je iz godine u godinu da su zarade više nego u privatnom sektoru“, kaže Sarita Bradaš, istraživačica u Centru za demokratiju za BBC.

Upravo zaposleni u državnoj administraciji zarađuju najviše, podaci su RZS.

Koliko ko u javnom sektoru zarađuje – u proseku?

86.889 u državnoj administraciji;

86.149 u javnim državnim preduzećima;

83.758 u pokrajinskoj administraciji;

79.067 u zdravstvu i socijali;

70.431 u obrazovanju i kulturi;

67.981 u lokalnim javnim preduzećima;

64.700 u lokalnoj administraciji.

Podaci RZS za april 2022, navedeni u dinarima.

Ni najplaćeniji među njima ne mogu se smatrati preplaćenima, kaže univerzitetski profesor.

„Lekari, profesori, učitelji – niko ne može da živi od plate.

„Sa dve plate zaposlenih u javnom sektoru, u porodici sa dvoje dece, može vrlo napeto da se živi“, kaže Cvejić.

Zato mnogi traže honorarne i dodatne poslove, koji ne ulaze u statistiku, dodaje.

Još je teže u ostatku javnog sektora, posebno među najmanje plaćenim delatnostima.

Za najjednostavnije poslove koji ne zahtevaju kvalifikacije, poput spremačica u školama, domovima zdravlja i bolnicama, često se dobija minimalna zarada.

„Minimalna zarada je po Zakonu o radu izuzetak i ne može da bude isplaćivana ukoliko ne postoji odluka poslodavca da postoje poteškoće u poslovanju.

„Nijedna javna služba nema poteškoće u poslovanju, a isplaćuje te ljude u nivou minimalne zarade, zajedno sa regresom i toplim obrokom“, kaže Sarita Bradaš.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade, navodi se u Zakonu o radu.

Posebna grupa radnika u Srbiji su oni koji imaju sopstvenu agenciju ili radnju, zanatlije, ili trgovci.

„To su ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem“, kaže Cvejić.

Stopa relativnog siromaštva u Srbiji je 24 odsto, a to znači da je skoro četvrtina ljudi na pragu ili u riziku od siromaštva.

Šta je prosečna zarada?

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto zarada) u aprilu 2022. u Srbiji iznosila je 73.012 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Ipak, prosečnu zaradu dobija samo trećina zaposlenih, dok dve trećine zarađuje manje od toga.

Da bi se statistika približila realnosti, koristi se i pojam medijalne zarade.

Medijalnu zaradu Republički zavod za statistiku iskazuje od marta 2018. godine kao novu metodologiju izračunavanja prosečne neto mesečne zarade.

Računica od ranije koja je korišćena od 1963. godine, otišla je u istoriju jer je pokazivala više proseke zarada.

Za medijalnu zaradu bi moglo da se kaže da je srednji iznos zarade, pošto deli skup zaposlenih na dva jednaka dela, tako da polovina prima manje, a polovina više od toga.

Medijalna neto zarada za april 2022. godine iznosila je 55.267 dinara.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne zarade za april 2022. godine realno su porasle za 2,6 odsto.

„Povećanje zarada u javnom sektoru se najčešće dešava, poslednjih nekoliko godina, kao deo predizborne kampanje i ide stihijski.

„Potpuno je nejasno zašto dolazi do povećanja u sektoru bezbednosti, bilo da je vojska ili policija, a ne u obrazovanju gde su zarade među najnižima, a zaposleni tamo su u najvećem broju visoko obrazovani“, kaže Bradaš.

„To dovodi do nagrađivanja određenih sektora, bez postavljenih kriterijuma, ili njihovih rukovodilaca.“

Ovu „haotičnu situaciju“, dodaje, uredili bi platni razredi, ali je njihova primena ponovo odložena, ovog puta za 2025. godinu.

„Vozač koji je zaposlen u policiji, trebalo bi da prima približnu zaradu kao vozač u nekom lokalnom javnom preduzeću, a sad je to vrlo neujednačeno“, navodi Bradaš.

Potplaćeni privatni sektor

Ključ za razumevanje problema zarada u Srbiji nalazi se u privatnom, a ne u javnom sektoru, ocenjuju stručnjaci.

„Očekujemo da privatni sektor bude isplativiji, ali kod nas to ne mora da bude istina, jer naša država subvencioniše direktne strane investicije.

„Time podstiče da investitori ovde računaju na jeftinu radnu snagu i utiče da plate budu niže, jer su to nisko produktivni sektori gde su plate male“, kaže profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Radnici u velikom broju fabrika u Srbiji, izuzimajući oblasti finansija i informaciono-komunikacionih sistema, potplaćeni su, kaže i Sarita Bradaš.

Da bi se povećala produktivnost čitave privrede, neophodno je ulagati u tehnologiju i ljude i njihovo obrazovanje.

„Troškovi obrazovanja po čoveku su mesečno desetak dinara, praktično se ne ulaže ništa u usavršavanje.

„Ulažu firme u IT i finansijskom sektoru i to su oni koji imaju najveće zarade“, zaključuje Bradaš.

Hrani sina, pa šalji u ministarstvo – Srbija se umiriti ne može.