Zašto je pticama tokom toplotnih talasa ljudska pomoć dragocena

Tokom dugih perioda vrućina, nije teško samo kućnim ljubimcima – teško je i napuštenim životinjama, domaćim životinjama na farmama ali i pticama. U, i oko jezera, reka i močvara, veliki broj ptica pronalazi svoju hranu i svoj dom. U jednoj neizvesnoj eri klimatskih promena gde su pogođene ne samo ljudi, već sva živa bića, životinje su zapravo možda i više pogođene, jer ne mogu da odreaguju uvek na adekvatan način da reaguju.

Tokom dugih perioda vrućina, nije teško samo kućnim ljubimcima – teško je i napuštenim životinjama, domaćim životinjama na farmama ali i pticama. U, i oko jezera, reka i močvara, veliki broj ptica pronalazi svoju hranu i svoj dom. U jednoj neizvesnoj eri klimatskih promena gde su pogođene ne samo ljudi, već sva živa bića, životinje su zapravo možda i više pogođene, jer ne mogu da odreaguju uvek na adekvatan način da reaguju.

„Ono što mi pojedinačno možemo da radimo kad su ptice u pitanju jeste, evo najavljuju se opet neki toplotni talasi, pogotovo u gradu gde ima mnogo više asfalta i betona, gde su temperature znatno više je da ostavimo zapravo vodu, i da je redovno menjamo.

Kad su konkretno ptice u pitanju, to može biti jedna plitka posuda, to može biti tacna u kojoj stoji saksija, možete eventualno da ostavite neke kamenčiće, važno je da ta voda ne bude preduboka, kada se ptice ne bi udavile, ali veliki broj ptica voli da se kupa, pa i vrabac, dživdžan, da naravno vole i oni da se osveže, tako da slobodno im ostavite vodu i tu vodu naravno treba redovno menjati“, savetuje Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Dodaje da treba voditi računa da posude budu u hladu i da ne budu, po mogućstvu, negde gde su dostupne grabljivicama, mačkama i psima.

Među najugroženijim pticama su rode jer su specifične po tome što svoja gnezda smeštaju na banderama, a to su gnezda koje nimalo nisu zaštićena hladom.

„One su izuzetno ugrožene, i kada dođe druga strana ovih visokih temperatura, to su one superćelijevske oluje i jaka grad, ne postoji način da se one u tom trenutku zaštite. Kad smo imali prethodni talas nepogoda, veliki broj roda je stradalo. Ono što roditelji roda inače rade kad su u visokim temperaturama, oni rašire svoja krila da bi nekako napravili senku, i zaštitile mladunce, ali kad je ta velika temperatura to je teško i to ne može previše da pomogne“, kaže Stojiljković.

Osim roda, mnoge ptice su direktno ili indirektno ugrožene visokim temperaturama, i stanjima koja visoke temperature prouzrokuju, kao što je nedostatak vode i hrane.

Jezero Rusanda u Melencima, gotovo je ostalo bez vode. To jezero je stanište 220 vrsta ptica, od kojih 85 upravo tu pravi gnezda.

„Ukoliko neko od građana, prirodnjaka, ornitologa… ko boravi u prirodi, boravi na ovom jezeru i primeti na neki način da su ptice povređene ili pronađe mladunce, pronađe gnezdo, vidi da se ptice ne ponašaju prirodno, imaju simptome, usporene su recimo, kunjaju na neki način, uvek može da se obrati nama ili nekoj od nadležnih institucija, i da probamo da pronađemo rešenje za te pojedinačne vrste“, kaže Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Društvo za zaštitu i preučavanje ptica Srbije popis je završilo 15. jula.

Ove godine po prvi put su zabeležili da imamo orlove krstaše na teritoriji Bačke, što do sada nije slučaj jer su svi su u Banatu. Uglavnom se šire dolinom reke Tise sa severa na jug i šire se duž rumunske granice. Uroš kaže da se uskoro očekuju prvi rezultati popisa.

„Mladunci su im još uvek tu u gnezdu. Vidljevi su, tako da ukoliko još uvek znate za neko gnezdo u svojoj blizini, možete da nam javite. Obiđena je teritorija gotovo cijele Srbije. Sada neke preliminarne rezultate nemamo, nismo podvukli crtu, ali ja ovako po nekom svom osećaju mogu da kažem da će biti povećanje populacije roda u Srbiji, ali to ćemo imati uskoro neke rezultate“, najavio je gost RTS-a Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.