Zašto je siromašnima inflacija duplo veća od zvaničnih 7,5 odsto

Inflacija koja je buknula u drugoj polovini godine i u novembru na godišnjem nivou dostigla 7,5 odsto zapravo je za najsiromašnije još veća. Razlog je, piše Danas – struktura inflacije, kao i struktura potrošnje domaćinstava. Siromašni, naime, troše gotovo polovinu svojih prihoda na hranu, dok bogati na hranu troše oko 26 odsto prihoda, a imaju i dohotke od kapitala koji su često zaštićeni od inflacije.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta je za list Nova istakao da je inflacija za siromašna domaćinstva već sada 10 do 15 odsto.

„Ubrzanje inflacije u Srbiji ima veoma izraženu socijalnu dimenziju, jer su u poslednjih godinu dana najviše poskupeli hrana i energenti, odnosno proizvodi na koje siromašni građani troše najveći deo svog dohotka“, rekao je Petrović.

Zaista, ako je opšti rast cena iznosio 7,5 odsto, cene hrane i pića porasle su za 11,4 odsto, a samo hrane 12,2 odsto. U okviru hrane u odnosu na novembar 2020. najviše su poskupeli hleb, meso, ulje, povrće i voće.

Pored toga, navodi Danas, u odnosu na pretprošli novembar struja je skuplja za 8,2 odsto zbog usklađivanja akciza početkom prošle godine, a gorivo je skuplje za 24 odsto.

Ovo je važno jer u siromašnim domaćinstvima skoro polovina potrošnje odlazi na hranu i piće, skoro dvostruko više nego kod najbogatijih.

Siromašni pola prihoda troše na hranu

Prema studiji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva iz 2019. godine „Decilna analiza potrošnje i prihoda u Republici Srbiji“ udeo potrošnje za hranu i bezalkoholna pića čini skoro polovinu rashoda prvog decila, odnosno 10 odsto stanovništva sa najmanjim dohocima.

S druge strane, u potrošnji desetog decila, odnosno 10 odsto najbogatijih, hrana učestvuje sa 26 odsto u potrošnji.

Dakle, jasno je da ako osnovne životne namirnice poskupe, to će mnogo više pogoditi najsiromašnije.

To potvrđuje i Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku.

„Kod siromašnijih veći deo potrošnje ide na hranu. Ako je struktura inflacije takva da su više porasle cene hrane, onda to može dovesti do povećanja siromaštva. Inače je već poznato da svaka kriza najviše pogađa najsiromašnije. Ako imamo poskupljenje hrane i fiksne dohotke, jasno je da se smanjuje kupovna moć. Doduše socijalna pomoć se usklađuje sa cenama, ali usklađuje se sa opštim rastom cena koji je manji od rasta cena hrane. To opet znači da se smanjuje kupovna moć ako se najveći deo dohotka troši na hranu“, objašnjava Matković dodajući da s obzirom da 2020. nije pravljena Anketa o potrošnji domaćinstava zbog pandemije – nemamo sveže podatke.

S druge strane u potrošnji bogatijih domaćinstava neke druge stvari kao što je odeća ili rekreacija ili obrazovanje zauzimaju veći udeo, a cene u ovim oblastima su značajno manje povećane nego kod hrane.

Prema pomenutoj studiji iz 2019. najbogatija desetina stanovništva na rekreaciju i kulturu troši devet odsto kućnog budžeta, a najsiromašnijih 10 odsto svega dva odsto.

Potrošnja najsiromašnijih za obrazovanje je bila nula, a najbogatijih tri odsto.

A međugodišnja inflacija u oblasti rekeracije i kulture je recimo samo tri odsto, a u obrazovanju jedan odsto.

Drugi način na koji inflacija ugrožava standard siromašnih, više nego bogatih je i struktura njihovih primanja.

Bogati imaju dohotke od kapitala, zaštićene od inflacije

Naime, prema rečima Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, siromašniji najčešće imaju fiksne dohotke koje rast cena obezvređuje, dok bogati imaju i dohotke od kapitala koji su često zaštićeni od inflacije.

„U ovakvim vremenima države kontrolišu cene nekih artikala, a takođe ni ne puštaju da fiksni troškovi poput stanovanja, struje i režija eksplodiraju. Prethodne dve godine tokom pandemije država je linearno davala pomoć, što relativno znači veće prihode siromašnima. Zato mislim da ova inflacija pre pojesti deo tih prihoda nego što će smanjiti njihov standard. Isto važi i za penzije. Penzioneri su dobili neko povećanje u nameri da im se realno povećaju prihodi, ali inflacija će pojesti deo tog povećanja“, napominje Arandarenko.

On ukazuje i na neke na prvi pogled paradoksalne pojave tokom inflacije.

Tako na primer tražnja za osnovnim životnim namirnicima kod siromašnijih može da se poveća iako njihove cene rastu, pošto oni odustaju od kupovine drugih stvari da bi obezbedili na primer hleb.

S druge strane, kod većih dohodaka smanjuje se potrošnja hrane ne samo relativno već i apsolutno, na primer, jer ljudi počinju više da brinu o zdravlju i gojaznosti.

Inflacija koja je buknula u drugoj polovini godine i u novembru na godišnjem nivou dostigla 7,5 odsto zapravo je za najsiromašnije još veća. Razlog je, piše Danas – struktura inflacije, kao i struktura potrošnje domaćinstava. Siromašni, naime, troše gotovo polovinu svojih prihoda na hranu, dok bogati na hranu troše oko 26 odsto prihoda, a imaju i dohotke od kapitala koji su često zaštićeni od inflacije.