Zašto poligraf ne može da bude dokaz na sudu

Vanja Bajović, profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu, rekla je u jutarnjem programu „Probudi se“ na TV Nova S da joj nije jasno zašto je poligraf kao sredstvo toliko eksploatisan u našoj javnosti u poslednje vreme. On, kako navodi, nije nikakav dokaz na sudu, ne koristi se u krivičnom postupku i nije regulisan Zakonom o krivičnom postupku.

“Reč je o jednoj operativnoj policijskoj tehnici, koja se koristi u policijskom ispitivanju, kao jedna predistražna tehnika, koja bi pružila samo određene odgovarajuće indicije policiji u kom pravcu da usmeri istragu”, navela je Bajović.

Ona je izjavila da poligraf ne može da bude dokaz zbog njegove pouzdanosti.

“Za razliku od DNK tragova, bioloških tragova, koji su jedinstveni, određena ispitivanja pokazuju da pouzdanost poligrafa nije u tolikoj meri precizna i tačna, da bi mogla da budu dokaz u postupku. Imamo recimo slučaj koji se često navodi u literaturi da je bivši agent CIA koji je optužen za saradnju sa tadašnjim ruskim KGB prošao bez problema poligraf i kasnije kada su ga pitali kako je to uspeo, rekao je da uopšte nije bilo teško, da je potreban dobar noćni san, velika doza samoupouzdanja i dobri odnosi sa licem koji vrši poligrafsko ispitivanje”, ispričala je Bajović.

Ona je dodala da smo čak i u našoj javnosti do pre par godina imali slučajeve da dva lica, koja daju suprotne tvrdnje na određeno pitanje, baš u slučaju Šarić, da su obojica prošla poligrafsko ispitivanje bez ikakvih problema.

“Sam Zakon o policiji navodi ko ne može da ide na poligraf. Pa tako, recimo, lice koje ima srčane smetnje, respiratorne smetnje, trudnice, porodilje…, ali i pored toga, na poligraf ne može da ide ni lice koje je pod uticajam droga, alkohola ili lekova na smirenje”, navela je Bajović.

Profesor na Elektrotehničkom fakultetu i akademik Dejan Popović rekao je da je poligraf naprava koja u sebe integriše nekoliko instrumenata koji se koriste da bi se ispitala odgovarajuća fiziološka promena u organizmu.

“Ono što mi svi znamo to je da u nekom trenutku hoćete da merite krvni pritisak, ritam srca, kakva vam je moždana aktivost ili koliko se znojite… Ako vi sve te uređaje povežete u jedan instrument i gledate neki zapis, onda ćete da primetite da se u toku vremena menjaju te krive, menjaće se veličine… U zavisnosti od toga kakvo je vaše ukupno mentalno stanje i šta se događa u organizmu, a ne na vašem svesnom nivou”, rekao je on.

Popović je naveo da ako se vi uzbudite, povećaće se provodljivost kože (galvanski refleks) i pokazaće se na instrumentu da nešto u vašem organizmu promenilo prilikom odgovora na pitanje.

“Ako vas je neko pitao jednostavno pitanje, na koje vi dajete lep i tačan odgovor, vi imate jednu vrstu znojenja. Ako vas pita drugu vrstu pitanja, koja vas uzbudi, kod vas se te vrednostri promene… “, dodao je on.

On je naveo i da je pročitao na internetu da je procena poligrafije od strane naučnika i vladinih tela u SAD sugeriše da su poligrafi krajnje netačni, da se mogu lako pobediti i da su nesavršeno sredstvo za ocenu istinitosti.

Vanja Bajović, profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu, rekla je u jutarnjem programu „Probudi se“ na TV Nova S da joj nije jasno zašto je poligraf kao sredstvo toliko eksploatisan u našoj javnosti u poslednje vreme. On, kako navodi, nije nikakav dokaz na sudu, ne koristi se u krivičnom postupku i nije regulisan Zakonom o krivičnom postupku.