Zašto se banke sve više okreću penzionerima

Penzioneri su kategorija stanovništva koja je posebno interesantna bankama. Sve one imaju specijalizovane ponude za njih, popularno nazvane senior, evergrin kredite, one za najbolje godine i slično. Banke sada dopunjuju ovaj segment zajmova i dodatnim specijalizovanim ponudama. Nude i posebne „zelene” kredite za penzionere, one za energetsku efikasnost. Uz „pomoć” kredita banke najstariji mogu da zamene prozore i vrata, izoluju zidove, kupe opremu za grejanje, toplotne pumpe, solarne panele… Specifičnost ove vrste zajmova je što novac ne ide njima na ruke, već se isplaćuje na račun dobavljača prema predračunu, a penzioneri preuzimaju opremu ili materijal. Najstariji u ovakvim slučajevima mogu da računaju i na povrat novca od čak petine uzetog kredita, jer banke ovakve aranžmane rade u saradnji s međunarodnim finansijskim institucijama koje finansiraju „zelene” projekte kod nas.

Zašto su se banke poslednjih godina više okrenule penzionerima, da tako kažemo, nego što je to bio slučaj ranije? Pa zato što ih u ovdašnjoj populaciji ima puno i zato što su to uglavnom platežno sposobni građani. S aktuelnom isplatom penzija za januar, koja je počela ovih dana, i s kojim stiže povećanje od 14,8 odsto, prosečna penzija će iznositi 390 evra. Jeste da je inflacija poslednjih godina bila pozamašna, ali država je povećavala primanja najstarijih, pa su one, prema rečima ministra finansija, u poslednje dve godine kumulativno povećane za 56,1 odsto. S prosečnim primanjima od 204 evra mesečno, pre 12 godina ova kategorija građana bila je, u smislu otplate kredita, mnogo rizičnija za banke.

Rizik da naši najstariji sugrađani ne vrate kredit postoji i dalje, ali ne zbog visine njihovih penzija, već zbog godina života. Sve banke su taj problem rešile tako što su ti krediti pokriveni životnim osiguranjem. Novina je da su sve banke taj trošak formalno preuzele na sebe, tj. one ga penzionerima ne naplaćuju, bar zvanično. Ali taj trošak ulazi u cenu zajma, što se vidi i po kamati koju najstariji moraju da plate, a koja je za nekoliko procentnih poena viša nego kod stanovništva koje je još u radnom odnosu. Gotovinski dinarski kredit najstariji mogu da dobiju po kamati od 14,5 pa do 17 odsto nominalno, dok s pratećim troškovima, kao što su održavanje tekućeg računa, efektivna kamata ide i do 19 procenata godišnje. Poređenja radi, prosečna kamata na gotovinske zajmove je oko 14 odsto.

I za penzionere, u pogledu roka otplate kredita, važe opšti uslovi koje je propisala Narodna banka za sve gotovinske zajmove, a to je da se otplaćuju najviše na 71 mesec, tačnije šest godina manje jedan mesec.