Zašto strani turisti malo troše u Srbiji

Samo u prvih četiri meseca ove godine devizni priliv od turizma je iznosio 575 miliona evra. Da smo u vrhu destinacija potvrdila je i Svetska turistička organizacija koja je u najnovijem barometru navela da je naša zemlja jedina koja je dostigla trocifrenu stopu rasta prihoda od stranih turista. Međutim, turistički stručnjaci upozoravaju da se poslednjih pet godina ne menja iznos novca koji stranci dnevno troše na vanpansionske usluge kod nas. Na hranu, suvenire i zabavu i dalje troše 70 evra dnevno, pokazuje najnovije istraživanje Udruženja „Hores”.

Prema rečima direktora tog udruženja Georgi Genova, očigledno je da se kampanjama moramo fokusirati i na privlačenje platežnijih gostiju kako bi smo poboljšali ove rezultate.

– Svake godine radimo ovakva istraživanja i u okviru poslednjeg smo anketirali 44 stranca koji su u Srbiji boravili isključivo iz turističkih razloga. Ispostavilo se da u proseku van hotela koriste samo jednu uslugu. Da li to znači da nedostaju sadržaji ili se sami gosti zbog finansijske krize odriču budžeta za vanpansionsku potrošnju. Svakako nešto moramo da menjamo – kaže Genov. Istraživanje je pokazalo da su najplatežniji gosti oni koji dolaze iz Kanade i Amerike, ali takvih u Srbiji nema dovoljno.

Aleksandar Seničić, direktor Jute, kaže za „Politiku” da u svojim marketinškim aktivnostima do sada možda nije ciljalo na platežnija tržišta nego na masovnost posete, što se i desilo.

– Možda nemamo dobru ponudu sadržaja da bismo goste koji dolaze u našu zemlju motivisali da troše više. Čini mi se da imamo mnogo turista kojima je Srbija samo prolazna destinacija i gledaju da prođu što jeftinije. Takođe mnogo je gostiju u regionu koji kada dođu u Srbiju smeste se u privatne stanove, tokom boravka spremaju hranu i ne troše novac na odlazak u restorane. Gosti koji troše više su oni iz zapadne Evrope, a takvih kod nas nema baš mnogo – objašnjava Seničić. On smatra da možda ne bi bilo loše da fokus i marketinške aktivnosti delom prebacimo i na te zemlje , posebno na one ka kojima država ima direktne avio-linije.

– Vi takvim turistima morate da ponudite siti brejk aranžmane, ali opet cena mora da bude konkurentna, jer ako je vikend u Beogradu sa avio-prevozom oko 400 evra, a u Belfastu 110 funti, jasno je koju će ponudu prihvatiti. Dakle trebaju nam i atraktivni paketi – kaže naš sagovornik iz Jute.

Na pitanje da li imamo dobre sadržaje, on dodaje da imamo, ali da su cene niske. Tako su ulaznice u muzeje u proseku tri evra, što nigde u Evropi nije slučaj. Ispod 10 evra nije nijedna ulaznica u muzeje i druge ustanove kulture.

– Bio sam u Valensiji prošle godine i ulazak u katedralu sam platio 11 evra. Trebalo bi da više naplaćujemo ulaznice, ali i da se u te objekte više ulaže kako bi cena imala opravdanje – kaže direktor Jute. Turistički vodiči koji vode grupe stranih turista u Srbiji kažu da misle da oni troše više novca, ali i da postoje neka ograničenja koja ih sprečavaju. Milica Lenasi, licencirani turistički vodič, kaže da najkvalitetniji turisti dolaze kruzerima i obično u Beogradu provedu jedan dan. Oni žele da troše novac i da provedu to vreme u uživanju i uglavnom to čine u restoranima i kafićima.

– Ulaznice u muzeje jesu jeftine, na primer poseta Narodnom muzeju je 300 dinara, koliko i poseta Konaku kneginje Ljubice. Ulaznica za Muzej Nikole Tesle je 800 dinara, za Kuću cveća 600 dinara, a ponedeljkom 1.000. Često se desi da suvenirnice u gradu ne primaju kartice i strane valute, pa izostane taj trošak, dok u kafanama mogu da troše jer imaju mogućnost plaćanja karticama – priča Lenasi. Turisti kojima se bavio „Hores” su gosti koji borave u hotelima i iz turističkih razloga su u Srbiji. Oni, dakle, van hotela troše 70 evra dnevno, u Nišu 40 evra, na primer, a još manje u drugim gradovima. Interesantan je podatak da turisti u Berlinu troše 85, a u Tokiju deset evra manje.