Zašto svake godine propadaju desetine hiljada firmi

Firme propadaju i zatvaraju se bez obzira na pandemiju. Više od 40 hiljada pravnih lica i preduzetnika dočekalo je kraj januara sa blokiranim računima, podaci su Narodne banke Srbije. Tom broju trebalo bi dodati i ona preduzeća koja je Agencija za privredne registre izbrisala u prošloj godini. Tržišna utakmica je nemilosrdna i iz igre ispadaju – oni koji se teže prilagođavaju.

Statistika ume da zavara. Broj blokiranih firmi u januaru jeste veliki, ali je prošle godine bilo 5.000 više blokiranih firmi nego sada, piše RTS.

Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta ističe da ako je reč o lancu blokiranja jasno je da je reč o kompaniji koja je duže u krizi likvidnosti. „Ako imamo prvi put blokadu računa neke kompanije, onda se postavlja pitanje da li je to posledica nelikvidnosti kompanije ili posledica nekog birokratskog razloga“, navodi Lončar.

Iz registra privrednih subjekata prošle godine je izbrisano 8.000 privrednih društava i 22.000 preduzetnika, najviše po službenoj dužnosti zbog nedostavljanja finansijskih izveštaja za dve uzastopne godine ili na zahtev Narodne banke Srbije, zbog neprekidne blokade računa duže od dve godine.

Milan Lučić, direktor Agencije za privredne registre kaže da je APR u 2019. godini obrisao 27.000 privrednih društava od čega 24.400 u procesu prinudne likvidacije. „Ovaj broj ne treba da zavara, zato što je te godine prvi put sprovedena prinudna likvidacija, pa je zato broj veći. Ako gledamo taj ostatak, on je sličan i 2019. i 2020. godine“, ukazuje Lučić.

Nesporno, kriza u vreme kovida više je pogodila mikro i mala preduzeća od velikih. Nije iznenađenje ni to što su najugroženiji turizam, hotelijerstvo, industrija zabave ili saobraćaj, dok farmaceutskoj industriji ili onlajn prodaji posao cveta. Međutim, nisu ni sve firme u okviru iste branše u jednakom položaju.

Loše planiranje i nerealni ciljevi

Poslovni konsultant Biljana Trifunović napominje da preduzetnici ne prave dovoljno dobar plan.

Plan se ne prati, postavljaju se ciljevi koji predstavaju želje vlasnika a ne ono što se može. Kada dođu do para, onda se uglavnom krpe rupe koje već postoje“, dodaje Trifunovićeva.

U Uniji poslodavaca Srbije (UPS) ne spore da jedan broj firmi neće preživeti krizu uprkos državnim paketima pomoći, ali da zdrav deo srpske privrede treba da se pripremi za krizu potražnje koja nam sledi.

„Jedini način kako to možemo da uradimo je da upumpamo likvidnost i efektivu u privredu. Mislim da smo mi u ovom trenutku dovoljno jaka privreda da možda možemo da razmišljamo i o primarnom i o sekundarnom tržištu emisija korporativnih obveznica“, smatra Slobodan Đinović iz UPS-a.

U prilog tome i podatak da je u prošloj godini istovremeno osnovano 9.000 privrednih društava, najviše za trgovinu, računarsko programiranje, izgradnju objekata ali i ugostiteljstvo, drumski transport i iznajmljivanje i upravljanje nekretninama.

Firme propadaju i zatvaraju se bez obzira na pandemiju. Više od 40 hiljada pravnih lica i preduzetnika dočekalo je kraj januara sa blokiranim računima, podaci su Narodne banke Srbije. Tom broju trebalo bi dodati i ona preduzeća koja je Agencija za privredne registre izbrisala u prošloj godini. Tržišna utakmica je nemilosrdna i iz igre ispadaju – oni koji se teže prilagođavaju.