• Zašto žrtve ne prijave lekarske greške: Suđenja beskrajno duga, a naknade mizerne

    Povodom smrti bebe i akušerskog nasilja u Sremskoj Mitrovici ombudsman Zoran Pašalić pozvao je žene koje su se suočile sa neadekvatnim lekarskim pristupom tokom porođaja da se obrate toj instituciji.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Zašto žrtve ne prijave lekarske greške: Suđenja beskrajno duga, a naknade mizerne
    Foto: Pixabay

    Međutim, kako piše Blic, dugi sudski sporovi i niske naknade štete samo su neki od razloga zašto se pacijenti i njihovi srodnici u Srbiji ne odlučuju da prijave lekara zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći.

    Stručnjakinja za medicinsko pravo dr Hajrija Mujović za Blic kaže da sudski procesi protiv lekara mogu da traju godinama kao i da se presude kreću od zatvorske kazne pa do naknade štete koja se, od slučaja do slučaja, kreće od 100.000 dinara za manje štete po zdravlje pa do 900.000 dinara za smrtni ishod.

    Ona se „plaši“ da to može da se desi i u slučaju koji se dogodio u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici gde je lekar M. M. osumnjičen da je počinio krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi. Za to krivično delo je zakonom, u zavisnosti od preciznije kvalifikacije dela, predviđena kazna zatvora od jedne do osam godina.

    „Krivični postupci se vode po službenoj dužnosti tužilaštva, ali oni dugo traju zato što je tu često sporno pitanje veštačenja. Dolazi do nepodudarnosti nalaza veštaka, pa teškoća u nalaženju adekvatnog, pravog veštaka, tako da ti postupci znaju da traju stvarno više godina, što je neprihvatljivo sa pravnog stanovišta, ali i sa stanovišta onoga koji je oštećen. Često se odugovlači i ide se na zastarelost“, objašnjava sagovornica Blica.

    Sistem nadoknade obeshrabrujući za pacijente

    Dr Mujović ističe da se mnoga pravila medicinskog prava ne shvataju na pravi način te da je sistem nadoknade i pravne zaštite dosta obeshrabrujući za pacijente. Oni se često pitaju da li ima nekog smisla trpeti toliku traumu i voditi te postupke, angažovati advokate i na kraju dobiti nešto što ne može sve to da im kompenzuje.

    „Visina dosuđene naknade zavisi od konkretnog slučaja. Za manje štete po zdravlje i pogrešne postupke, gde je izostalo obaveštenje pacijentu ili je pacijent doveden u opasnost, naknade su do 100.000 dinara. Za povredu prava može da ide do 500.000 dinara, a za smrtni ishod do 900.000 dinara. Primećuje se da postoji velika disproporcija između onog što oštećeni traže i onog što sudovi dosuđuju, odnosno priznaju. Tu nema nekog posebnog obzira što je u pitanju zdravstveni kontekst, već se imovinska i neimovinska šteta odmeravaju kao u bilo kom odštetnom slučaju koji dođe pred sud u vidu imovinskog zahteva“, navodi dr Mujović.

    Ističe da se između pokretanja postupka i osude nalaze velike prepreke u vidu loših zakona, nestručnih sudova, nejasne prakse, nemoralnih ili pristrasnih sudsko-medicinskih veštaka a tu je i nerazjašnjena konfuzija i među lekarima i među pravnicima o čemu se zapravo radi.
    Objektivna poteškoća je nepostojanje specijalizovanih sudova ili sudskih veća koja bi sudila te predmete, a sudska praksa nije ni razvijena, ni ustaljena po određenim pitanjima.

    „Sudije nedovoljno poznaju pravnu problematiku vezanu za medicinu. Nema sistematičnog pristupa celoj toj materiji. U samoj sudskoj praksi se pojedini pravni instituti mešaju, kao na primer pojam krivičnog dela protiv zdravlja i lekarske greške, što pravno gledano ne mora biti isto. Nisu dobro razgraničeni ni pojam krivice u krivičnom i u građanskom pravu“, objašnjava dr Mujović.

    Sagovornica Blica iznosi i podatak da je u poslednjih 10 godina u Srbiji podneto 235 krivičnih prijava protiv lekara zbog nesavesnog lečenja. Zbog tog krivičnog dela je osuđen 21 zdravstveni radnik. Sedmoro od njih na zatvorske kazne, a ostali uslovno i novčano.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija