Zavisnost od kockanja kod mladih veliki problem: Neki već sa 16 godina završavaju u zelenaškim dugovima
Više od 30 odsto ispitanika mlađih od 18 godina su bar dva puta nedeljno uplaćivali tikete, pokazala su istraživanja pre korone. Procenjuje se da se ovaj broj nakon lokdauna uvećao bar tri puta. Stručnjaci kažu da flert sa kockom počinje već u sedmom razredu, a najmlađi patološki kockar koji je bio u zelenaškim dugovima se javio za pomoć sa 16 godina.
Podeli vest:
„Ako uložim pare za užinu, mogu da zaradim za izlazak, a ako pozajmim novac, pa uložim još više i zarada će biti veća“ – tako razmišljaju mladi zavisnici od kocke. Apetiti se povećavaju, sa njima i potreba za adrenalinom koji pruža klađenje.
Jelena Manojlović iz SOS Centra kaže za Euronews Srbija da najčešće roditelji dovode decu, ali da je bilo slučajeva kada su maloletnici sami dolazili.
„Najmlađi zavisnik patološki kockar koji je bio u zelenaškim dugovima je imao 16 godina, a imali smo situaciju koju pozdravljam da su roditelji našli tiket svom dvanaestogodišnjem detetu i doveli ga ovde da ga zaplaše“, navodi Manojlović.
Kada patologija krene, sledeću grešku prave roditelji, jer na zavisnost svoje dece gledaju kao na razmaženost i uticaj lošeg društva, a zatim vraćaju njihove dugove, objašnjavaju stručnjaci.
„Tokom mog petnaestogodišnjeg iskustva se javilo jedno dete, obično su to roditelji i to obavezno posle drugog ili trećeg duga, nikad se nisu javili posle prvog duga, cak ni posle prvog zelenaškog duga“, objašnjava Manojlović.
Prema zakonu, kladionica mora da bude udaljena od škole bar 200 metara, a od druge kladionice 100. Međutim, iako je zakon regulisao njihovu udaljenost, čini se da se nalaze na svakom ćošku. A koliko ih je tačno samo u Beogradu, ne postoje podaci, niti ih je moguće prebrojati.
Iako su legalne, predsednik Udruženja priređivača igara na sreću Rade Karan objašnjava da postoje zakonska ograničenja na osnovu koji je maloletnicima zabranjen ulaz u kladionice. Karan ističe da su kazne za ovakve prestupe velike, te da se propisi uvek poštuju.
„Kod svih legalnih priređivača je zabranjeno i nemoguće je da uđu i da se registruju onlajn, a drugo pitanje je što u Srbiji postoji jedan deo nelegalnog tržista koji em što ne plaća dažbine državi em omogućava maloletnicima da igraju“, kaže za Euronews Karan.
Romić: Kockanje se u našem društvu predstavlja kao nešto normalno
Što je ekonomska i društvena situacija lošija, kockanje dobija sve više prostora, kaže za Euronews psiholog Marko Romić i naglašava da je najkvalitetnija zaštita od ove vrste zavisnosti mladih – komunikacija i sklad u porodici. Romić je dodao i da veliki problem prave reklame za kladionice u kojima se pojavljuju uticajne osobe.
„Jako je teško u takvoj situaciji odupreti se stavaranju dojma da je kockanje nešto normalno, čak da nosi veliku mogućnost rešavanja materijalnih problema. Naša društva, rekao bih naše vlasti podupiru razvoj takve klime i guraju na taj način društvo u veliku opasnost“, zalkjučuje Romić.
Pa ipak, stručnjaci kažu da oporavak od ove zavisnosti traje mesecima, a o kakvoj opasnosti je reč pokazuje podatak iz 2007. godine kada je Srbija po broju kladionica bila druga na Balkanu.
Podeli vest:
