Zbog čega se mladi u Srbiji teže osamostaljuju – roditeljski dom napuštaju tek sa 32 godine

Mladi u Srbiji, ali i gotovo u svim zemljama regiona, iz roditeljskog doma odlaze tek kada zakorače u četvrtu deceniju. Mlad čovek u Srbiji se tek sa 32 godine života odlučuje da napusti roditelje, što je za oko šest godina više od proseka mladih u EU, pokazuje analiza Statističkog zavoda Evropske unije „Eurostata“.

Sagovornici Euronews Srbija kažu da su glavni razlozi kasnijeg osamostaljivanja mladih u našoj zemlji nemanje posla i stanova, ali i činjenica da u porodici vide neku vrstu azila i „sigurne luke“. Oni dodaju i to da što više vremena prolazi sve je i teže otići.

Naime, podaci Eurostata iz 2021. godine kažu, da su mladi roditeljsko domaćinstvo napuštali u prosečnoj dobi od 26,5 godina. Prosek varira od države do države članice EU, a najstariji prosečni uzrast, svi sa 30 godina i više, beleže Portugal (33,6), Hrvatska (33,3), Slovačka (30,9), Grčka (30,7) i Bugarska (30,3), a nasuprot njima su Švedska (19), Finska (21,2), Danska (21,3) i Estonija (22,7) koje su zabeležile najnižu prosečnu starost mladih kada je reč o njihovom osamostaljivanju.

Sa svojim prosekom od 31,4 godine, kada njeni mladi građani napuštaju roditeljski dom, Srbija je bolje rangirana od Portugala i Hrvatske, gde podaci kažu da oni roditelje napuštaju sa oko 33 godine.

Zbog čega se mladi u Srbiji teže osamostaljuju?

Jovana Božičković član Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) kaže za Euronews Srbija da su ekonomski razlozi presudni zbog toga što mladi iz roditeljskog doma izlaze tek onda kada zvanično više i nisu baš mladi. 

Ona navodi da je njihova organizacija sprovela slično istraživanje prošle godine i da se ono odnosilo na položaj i potrebu mladih u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.117 ispitanika koji su bli stari između od 15 do 30 godina i pokazuje da je ključni razlog češće ipak finansijske prirode. 

„Podaci u Srbiji kažu mladi nisu uslovljeni tradicijom ili vrednostima, već pre svega nepovoljnim ekonomskim položajem. Naši podaci kažu da skoro 60 odsto mladih nema primanja, a oni koji zarađuju obično dobijaju oko 80.000 dinara. Najveći broj smatra da im je za pristojan život mesečno potrebno 100.000 dinara. Pošto su to podaci od prošle godine, verujem da su te cifre sada i veće ako uzmemo u obzir inflaciju u kojoj se nalazimo. Među mladima koji su zaposleni oko 20 odsto nije prijavljeno na poslu, a više od 40 odsto je i dalje zaposleno po ugovoru o radu na određen period“, kaže ona.

Profesor sociologije doc. Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu objašnjava za Euronews Srbija da postoji više faktora koji utiču na prosečnu dužinu suživota mladih sa roditeljima. Naime, on te razloge deli u dve velike grupe – strukturne i kulturne.

„Kod struktrnih faktora najveći fokus je na obrazovanju. Naravno, to se odnosi samo na određenu kategoriju mladih. Kod nas je prosečna granica studiranja duža od one koja se predviđa, pa je zato i odlazak od roditelja na dugom štapu. Naravno, nezavsino od toga da li su oni u roditeljskom ili studenstkom domu, oni i dalje najviše finansijski zavise od njih. Pored obrazovanja, ovde se ubraja i zaposlenje. Njihovi poslovi su uglavnom nestabilni, rizični i ne pružaju im mogućnost da budu finasijski samostalni. Treća stvar podrazumeva mogućnost kupovine nekretnina. Svesni smo da je to tržište uglavnom nereglulisano u smislu da ne postoje određene olakšice za mlade osobe koje žele da se osamostale. Što se kulturne sturkture tiče, činjenica je i da mi živimo u takvom društvu gde se povezanost porodica podrazumava pa na neki način i ona dodatno otežava odvajanje“, objašnjava prof. Stanojević.

Da ima dosta faktora koji utiču na osamostaljivanje mladih, ali da je ekonomski zapravo presudan, mišljenja je i saradnica omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava Milica Mutavdžić. 

Ona u razgovoru za Euronews Srbija kaže da poslednji trendovi koji su se dogodili samo su dodatno pogoršali položaj mladih u ovom smislu.

„Novac i ekonomska nesigurnost su ključni. Na sve to dodatno utiče i inflacija koja je otišla nebu pod oblake i koja nezavisno kroji živote svih nas. Umesto da mladi sada izgrađuju stabilne temlje za budućnost, oni u većini slučajeva ne mogu da sastave kraj sa krajem i odlučuju se za ono što im je sigrunija varijanta a to je roditeljski dom“, kaže ona.

Prema njenim rečima, u Srbiji postoji i veliki broj mladih koji su nezaposleni, a čak i kada jesu u radnom odnosu, kaže, često ne ostvaruju pravične uslove rada – pravo na bolovanje, na prekovremeni rad, na plaćeno odsustvo i slične stvari.

„Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz 2022. godine čak pola miliona mladih nije aktivno na tržištu rada. To je neiskorišćen potencijal ove zemlje, što je velika šteta“, kaže ona.

Kako do samostalnosti?

Na pitanje kako do samostalnosti sagovnornici Euronews Srbije su saglasni – ključna je konkretna državna politka oko ovog pitanja, ali i svest mladih da u svakom slučaju imaju priliku da nešto urade za sebe. Navode da bi pre svega ponuda ekonomske sigurnosti dosta uticala na njihovu svest o tome da razmisle kako da samostalno grade svoj život.

Božičković kaže da je istraživanje KOMS-a pokazalo da stambena politika, koja bi se ticala isključivo mladih, bi mogla da doprinese rešavanju ovog problema. Ona ovo potkrepljuje podacima njihovog istarživanja koje govori da tek oko 12 odsto mladih u Srbiji stanuje u svom stanu.

„Stambena politika bi trebala da bude prioritetno pitanje. Generalne podsticajne mere izostaju. One koje postoje poput subvenicije za stanove i pomoć za mlade bračne parove nisu adekvatne i opšte i to je problem. Fokusiraju se na određenu grupu“, kaže Božičković.

Mutavdžić objašnjava da je praksa u inostranstvu drugačija, i da mnoge zemlje imaju plan kako da mladima olakašaju put do konačne samostalnosti, pa dodaje da bi Srbija mogla da se na određen način ugleda na njih.

„Ovde 30 odsto mladih kod nas na svoj prvi posao čeka oko dve godine i to je taj momenat u kojem njima treba velika podrška. Čula sam da je španski premijer Pedro Sančez najavljivao mere koje se onose u vidu novčane pomoći mladima koji žele da se osamostale. Ne znam da li se to na kraju ralizovalo, ali je ideja dobra. Inače, širom Evorpe i sveta imate te posticajne mere, od deljenja stanova do nekih garancija za mlade. Na primer, u Irskoj mladi koji su nezaposleni imaju mogućnost da stažiraju i dobijaju džaparac i socijalni paket usluga. To nisu savršene stvari ali svakako mogu da pomognu mladima da takvu tranziciju preguraju“, objašnajva ona.

Što se Srbije tiče, Mutavdžić kaže da je važno da država razmišlja u tom pravcu kako da mladima stvori uslove da budu u potpnosti samostalni.

„Upravo zbog toga mislim da je ekonomski faktor presudan, jer on omogućava mladoj osobi da bira. Naša strategija o samostalnom životu svodi se na uglavnom na nasleđivanje – ako dobijemo nešto od nekoga, imaćemo svoje. Ovako, sopstvenim radom je teško to postići“, smatra ona.

Šta se u Srbiji definiše kao mlada osoba?

Prof. Stanojević objašnjava da su i roditelji važan faktor u odluci mladih da se odvoje od njih. Za razliku od skandinavskih zemalja, gde to nije slučaj, u našem regionu je ovaj ugao priče jako važan.

„Roditelja zbog rizika koji precipiraju, često previše zaštićuju decu. Takođe, na Blakanu se inače ne favorizje se autonomija niti se ona gaji u bilo kom smislu. Imamo i te slučajeve da deca dosta dugo žive sa roditeljima i da tim povodom ne preduzimaju bilo šta. Kada pogledate podatke Eurostata videćete da je ceo region u slučnoj situaciji. U Hrvatskoj čak kasnije izlaze iz roditeljskog doma, slično je i u Grčkoj i Italiji i to jeste obrazac neke međugeneracijske solidarnosti“, kaže on.

Na pitanje kako se definiše mlada osoba, prof. Stanojević kaže da u ovom slučaju postoje različite precepcije. 

„Zavisi šta uzmemo kao parametar. UNICEF i EU za mladu osobu kažu da je to neko starosti između 15 i 30 godina. U najvećem broju istraživanja se uzima upravo ta granica. Međutim, mi smo u sociološkim istraživanjima tu granicu malo proširili. Prema našim podacima, mlade osobe tek sa okvirno 35 godina zavše školu, zaposle se i pronađu posao, pa zbog toga su naša gledišta malo drugačija od ovih svetskih“, kaže on.

Profesor dodaje da je zapravo simbol odraslosti u Srbiji drugačiji nego u drugim zemjama.

Sa svojim prosekom od 31,4 godine, kada njeni mladi građani napuštaju roditeljski dom, Srbija je bolje rangirana od Portugala i Hrvatske, gde podaci kažu da oni roditelje napuštaju sa oko 33 godine.