Zbog himne na sudu, ali nepoznato ko će dokazati da nije bilo intoniranja u školama

Da li će i koliku kaznu plaćati škole i direktori ukoliko školska godina ne bude obeležena puštanjem državne himne, odlučivaće sudovi.

Uslov da se to dogodi je da prosvetni inspektori pribave dokaz da se „Bože pravde“ nije čulo u prostorijama obrazovnih ustanova 1. septembra.

Kako će to dokazati i ko će škole kontrolisati, pitanje je na koje inspekcija nema odgovor, piše Danas.

Pojašnjenje nije dato ni u Ministarstvu prosvete, iz kojeg je potekao predlog da se upravo puštanjem državne himne kod učenika „razvija nacionalni identitet i svest i osećanje pripadnosti Republici Srbiji“.

Upravo to je objašnjenje novog člana u izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji, po mišljenju prosvetne vlasti, logično predviđa i kažnjavanje za neizvršavanje utvrđene obaveze.

„Izvođenje himne je veoma značajno sa aspekta očuvanja identiteta, pripadnosti državi, kao i sa aspekta pedagoškog pristupa deci. Želimo da to uvedemo u zakonodavni okvir, koji će precizirati model intoniranja himne i to je najprirodnije“, rekao je nedavno ministar prosvete Branko Ružić, uveren da neće doći do kažnjavanja.

Predložene kazne za pomenuti prekršaj su drakonske: od 100.000 do 1.000.000 dinara za ustanovu, a za direktora, kao odgovorno lice ustanove, od 25.000 do 100.000 dinara.

U Ministarstvu prosvete za Danas kažu da se kazne izrečene obrazovnoj ustanovi i odgovornom licu neće plaćati iz budžeta tog ministarstva, ali nisu želeli da pojasne čija će biti obaveza.

„Naravno da će kazne plaćati država. Možda to neće platiti Ministarstvo iz svog budžeta, ali je novac državni. Finansiranje materijalnih troškova škola je u nadležnosti lokalnih samouprava, tako da nema nikog drugog ko bi platio kaznu ako se utvrdi odgovornost ustanove. Što se tiče kazne za direktora, postoji mogućnost da je on plati iz svog džepa, ali su brojni primeri da se i to prebaci na državni budžet“, kaže za Danas direktor jedne škole.

Preduslov koji bi Ministarstvo moralo da obezbedi je da sve škole imaju razglas kako bi uopšte mogle da ispune zakonsku obavezu.

„Zamislite veliku školu sa tridesetak odeljenja. Ko će da kontroliše da li je u svakoj učionici himna puštena? I da ne bude, na koji način će se to dokazati? Prosvetni inspektor ima dve mogućnosti: ili preventivnog postupanja, što znači da dobije nalog da poseti konkretnu školu ili da reaguje po prijavi. Ako toga nema, inspekcija ne može samoinicijativno da postupa. Ukoliko prijava stigne, mora da se utvrdi činjenično stanje i pribavi dokaz da himna nije puštena da bi se pokrenuo prekršajni postupak pred nadležnim sudom. Izjava direktora jeste validan dokaz, jer je on potpisuje pod materijalnom i krivičnom odgovornošću“, kaže sagovornik beogradskog lista iz inspekcije, napominjući da je najbolje rešenje da se himna pusti u holu ili dvorištu škole u prisustvu svih učenika i nastavnika, jer je svako drugo rešenje, u najmanju ruku, neozbiljno.

„Promocija plemenitog i zdravog patriotizma“, kako su nadležni opisali obeležavanje prvog dana školske godine uz zvuke „Bože pravde“, mogla bi da bude razlog za kažnjavanje i ukoliko se pusti pogrešna verzija državne himne. Ako je suditi po komentarima na društvenim mrežama, u pojedinim školama nastavnici su, pretražujući himnu na Jutjubu, pustili staru verziju u kojoj se pominju kralj i kraljevina, umesto zemlje i otadžbine.

Da li će i koliku kaznu plaćati škole i direktori ukoliko školska godina ne bude obeležena puštanjem državne himne, odlučivaće sudovi.