Zbog malih penzija i manjka vozača – za volanom autobusa i stariji od 70 godina

Nedostatak vozača s jedne strane i male penzije s druge, dovele su do toga da za volan sve češće sedaju i šoferi koji su ušli u osmu deceniju života.

 

Vest da je vozač autobusa koji je u petak uleteo na dečije igralište u Zemunu, star 72 godine, mnoge je iznenadila, ali on nije usamljen slučaj.

 

Za angažovanje profesionalnih vozača u našoj zemlji ne postoji starosno ograničenje, pa šofer koji dobije potvrdu da je zdrav praktično može da radi dokle želi. Tako, zbog nedostatka radne snage i fleksibilnih propisa, građane sve češće voze i penzioneri, piše Euronews Srbija.

 

Profesor Milan Vujanić, saobraćajni stručnjak, za Euronews Srbija kaže da na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja ne postoji ograničenje niti smetnja za angažovanje penzionera, što daje slobodu prevoznicima da zapošljavaju i građane koji su završili regularan radni vek.

 

„Postoji lekarska komisija koja to kontroliše, pregledi su rigorozniji i češći, što su veće godine. Ali, ostavljeno je da taj čovek sam odluči da li želi da vozi. Sama činjenica o broju godina ne mora da utiče na ponašanje vozača i na kvalitet njegove vožnje. Može nekad bolje da vozi onaj koji je stariji„, smatra Vujanić.

 

Prevoznicima to uglavnom odgovara, a najviše jer ih penzioneri manje koštaju. Plaćaju ih po satu i nemaju obavezu uplate porez i doprinose.

 

U sindikatima tvrde da im kolege koje su otišle u penziju, a i dalje su angažovani, obaraju cenu rada. Oni dobijaju penziju od 30.000 do najviše 50.000 dinara, a po satu kod privatnika ih plaćaju oko 400 dinara. Zato se poslodavcu isplati da angažuje penzionere, umesto da podignu plate onima koje zapošljavaju u stalni radni odnos. Prema podacima sindikalaca, plata vozača je od 65.000 do 72.000 dinara, dok najviše mogu da zarade oko 120.000 dinara, sa svim dodacima, noćnim radom i procentom od prodaje karata. 

 

U sindikatima kažu i da su kontrole za zapošljavanje u Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu rigorozne i da mnogi ne prođu psihološke testove, ali da im to ne smeta da se posle zaposle kod privatnika, gde takvih provera nema. 

 

Problem sa nedostatkom vozača nije samo naša boljka, imaju ga u celoj Evropi, jer ovaj posao spada u kategoriju teških profesija, pa šoferi mogu da biraju zemlje u kojima su bolje plaćeni. Direktor udruženja prevoznika Srbijatransport Goran Aleksić kaže da prevoznici nemaju veliku mogućnost izbora radnika, jer je kadar loš.

 

„Vozači su sve stariji, a mladih nema. Oni najiskusniji odlaze u inostranstvo i tako se pravi negativna selekcija. U Evropi hoće da prime stranca samo do određene starosne granice, dok je u punoj snazi i može da radi. U ovom sektoru je zbog toga kvalitet radne snage kod nas drastično opao poslednjih godina. Čak i oni koji naprave prekršaj kod jednog poslodavca, kradu ili piju na poslu, lako nađu posao kod sledećeg prevoznika, jer su svima potrebni radnici„, tvrdi Aleksić.

 

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja ističe da po slovu zakona profesionalni vozači mogu da voze i posle 65. godine, tako da poslednju reč imaju doktori medicine rada koji obavljaju lekarske preglede.

 

„Tu imamo dve bitne stvari – ne može se polemisati o iskustvu penzionera, jer ga sigurno imaju mnogo više od mladih koji tek sedaju za volan, ali s druge strane, čula, refleksi i ostalo su pitanje za medicinske stručnjake. Ako ispunjavaju te uslove, mogu da voze„, smatra Okanović.

 

Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Srbiji zvanično radi oko 60.000 penzionera. Preko autorskih ugovora ili ugovora o delu angažovano je 42.000 njih, a ostali su osnivači radnji i drugih privrednih društava.