Žene u ekonomskom ropstvu – krediti, kontrola zarade i život bez sigurnosti

Pod „ekonomskim ropstvom“ nad ženama podrazumeva se svaka vrsta kontrole, sprečavanje pristupa novcu, zabranu zaposlenja, oduzimanje zarade, onemogućavanje školovanja i profesionalnog napredovanja, kao i primoravanje na zaduživanje ili prenos imovine na ime nasilnika.

Vesna Stanojević kaže za RTS da je reč o teškom obliku nasilja jer je žena kada je ekonomski od partnera ujedno i zavisna u svakom pogledu.

„Partner ženi ne samo što ne daje novac, nego kontroliše i njenu zaradu, bilo da je reč o radnom odnosu ili su to neki vanredni prihodi“, napominje Stanojevićeva.

Prema njenim rečima, muškarac sve to kontroliše i uzima za sebe i prisvaja taj novac ili je recimo ovlašćen da raspolaže ženinim primanjima koja su vezana za platnu karticu.

Kao najgoru situaciju koordinatorka Sigurne kuće navodi slučajeve da nakon sklapanja braka ili početka zajedničkog života sa nasilnikom, žrtve podižu kredite da bi se renovirao partnerov stan ili njegovog oca ili majke.

Zbog toga žena podigne kredit, u međuvremenu dođe do raspada braka ili drugih problema i ona ostaje da isplaćuje taj dug banci a više ne živi u toj nekretnini, navodi Stanojevićeva.

Napominje da je to slučaj sa velikim brojem žena koje borave u Sigurnoj kući.

„Žene dođu sa kreditima, sa raznim zaduženjima koje imaju, jer su, nažalost mislile da će ljubav i zajednički život potrajati. Naravno, nasilnici ostanu u toj nekretnini, a žena sa decom, bez para, bez ničega, dolaze kod nas u Sigurnu kuću“, kaže Vesna Stanojević.

Stanojevićeva apeluje da se to ne čini, ukazujući na to da u suprotnom slede dugotrajni sudski postupuci.

Ekonomsko nasilje i patrijarhat

Odgovarajući na pitanje da li je ekonomsko nasilje nad ženama u Srbiji ostatak tradicionalnih patrijarhalnih odnosa, Stanojevićeva ističe da postoji jedan veliki broj žena čiji partneri ne rade i troše ono što je zaradila njihova partnerka.

„Nisam sigurna da je reč o tradiciji. Prosto mislim da je to jedan sistem kojem smo mi, žene doprinele jer smo prihvatile takvo razmišljanje“, smatra Stanojevićeva.

Kaže da ima žena koje su ovlastile svoje partnere da podižu i raspolažu njihovom zaradom i da još trpe i fizičko nasilje.

Govoreći o vezi između ekonomskog i fizičkog nasilja, Stanojevićeva naglašava da je reč o tankoj liniji i da jedna stvar vuče drugu.

„Uvek su to različite stvari koje vuku jednu na drugu i gde kada je nasilje u pitanju imamo gomilu stvari koje su prisutne. Znači nije tu samo to što će on njoj da udari šamar ili da je gurne, nego je prisutno sve ono što je dovelo do toga da njihov brak ili njihova zajednica postane nešto što ne može da opstane, pogotovo što u svim tim zajednicama manje više ima i dece koja sve to gledaju i koja su uskraćena za mnoga prava, jer otac troši novac koji nije njegov, a majka na to ćuti i prihvata“, objašnjava Stanojevićeva.

Kaže da je zato najvažnije da žena ne sme sebi dozvoliti da finansira svog partnera kada on nije u situaciji da sam finansira sebe.

„Svako treba da raspolaže svojim novcem. Ne mislim da ne treba pomoći i da ne postoje zajednička sredstva ali da jednako imaju pravo njih“, naglašava Stanojevićeva.