„Žita Srbije“: Na domaćem tržištu, a ni u svetu, neće biti nestašice pšenice

Dodala je da je višak pšenice u ovom trenutku u Srbiji 1,2 miliona tona, a da cene žitarica na berzama fluktuiraju svakog dana i uglavnom imaju uzlazni trend.

Izuzetak je, kako je rekla, što je cena kukuruza u petak u odnosu na četvrtak na berzi u Parizu otišla na dole, što je bio prvi zabeleženi pad od početka sukoba u Ukrajini.

„Mi smo posle žetve 2021. godine, kada smo imali rekordan rod, raspolagali sa skoro 3,7 miliona tona pšenice. Naša ukupna domaća godišnja potrošnja ne dostiže ni 1,7 miliona tona, što znači da su višak za izvoz i završne zalihe veći od dva miliona tona“, rekla je Savović.

Istakla je da je Srbija od početka ekonomske godine za pšenicu, do kraja februara izvezla oko 724.000 tona pšenice i brašna oko 82.000 tona, a kada se to preračuna na zrno, ukupan izvoz pšenice je 830.000 tona.

Kada je reč o ceni hleba, podsetila je da je do 9. maja na snazi uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba „Sava“ od brašna tip 500.

Istakla je da su cene namirnica bile na najvišem nivou u poslednjih deset godina i pre sukoba Rusije i Ukrajine.

Država, kako je rekla, ima više načina da utiče na kretanje cena kada se na tržištu dese poremećaji, kao što je to sada slučaj.

„Prva opcija bi bilo ukidanje uvoznih carina na pšenicu. Ona možda u ovom trenutku ne bi ni bila adekvatna, s obzirom na to da je pšenica svuda u regionu skupa, a druga opcija je uvođenje izvoznih taksi ili carina na izvoz pšenice“, rekla je Savović.

Dodala je da država može regulisati tržište uređivanjem izvoznih kvota, kao i najmanje popularnom merom, kompletnom zabranom izvoza.

„Najracionalnije u ovom slučaju bi bilo uvođenje izvoznih kvota“, rekla je Savović, komentarišući o najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućem ograničenju izvoza pšenice.

Navela je da nijedna zemlja u okruženju, koja je konkurent Srbiji u izvozu, nema zvaničnu odluku o ograničenju izvoza i da „konkurencija koristi ispadanje iz trgovinskih tokova Rusije i Ukrajine i pravi histeriju sa ciljem da za sebe postigne što bolju cenu“.

Neminovno je da će, kako je rekla, doći do neke promene što se tiče trgovinskih tokova i da će veliki kupci morati da pronađu neka alternativna tržišta.