Životni vek građana Srbije skraćen u 2021. godini – muškaraca za dve, žena za jednu godinu

Istovremeno, broj umrlih u Srbiji u 2021. godini bio je duplo veći od broja rođenih, a stručnjaci procenjuju da će analize potvrditi njihova očekivanja da je, kada se posmatra godina za nama, životni vek građana Srbije skraćen. Zašto je to tako?

Sagovornici Euronews Srbija analizirajući ove podatke ukazuju na nekoliko faktora od kojih je jedan od ključnih svakako kovid19, direktna smrtnost, ali i indirektan višak smrtnosti do koga dolazi u okolnostima pandemije.

 

Ipak, to nije sve, budući da se sa ovim negativnim faktorima poklopio i odlazak takozvane „bejbi bum“ generacije, ali i neki drugi demografski faktori koji nisu potpuna novina u Srbiji. 

U Srbiji je tokom prošle godine preminulo 135.901 osoba, što je skoro 21.000 više u odnosu na 2020. godinu (114.954). Broj umrlih je dvostruko veći od broja rođenih, jer su u 2021. godini rođene 62.062 bebe, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

 

Demografi kažu da je prošle godine umrlo najviše ljudi od Drugog svetskog rata, da je Srbija samo za godinu dana izgubila skoro 74.000 stanovnika (73.839). U pitanju je samo prirodno kretanje, a brojke su i veće ukoliko se u obzir uzme i iseljavanje iz zemlje.

 

Statistika je još sumornija ukoliko se poredi broj preminuh prošle godine sa 2019. godinom (godinom pre pandemije), smrtnost je veća za više od 34.000 osoba.

 

U periodu pre pandemije godišnje je umiralo od 100.000 do 106.000 ljudi. Prošle godine, prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta Batut, od posledica kovida umrle su 9.503 osobe. Epidemiolozi kažu da se u Srbiji ne umire samo od korone, već i zbog korone, jer su mnogim pacijentima odlagane operacije, kontrolni pregledi, nije bilo preventivnih pregleda…

 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2021. godini najveći broj preminulih je bio u novembru 15.113, a najmanje u julu 8.417 osoba. Te brojke se poklapaju sa epidemijskim talasima, jer je u junu i julu bila mirnija epidemijska situacija, a najteži udar korona je zadala u oktobru i novembru. U ta dva meseca, prema zvaničnim podacima, od kovida je preminulo 3.457.

 

Direktne i indirektne posledice virusa korona

 

Demograf dr Goran Penev kaže za Euronews Srbija da se povećanje broja umrlih direktno povezuje sa epidemijom kovida19. Navodi da je korona imala i indirektne posledice na povećanje broja umrlih u Srbiji.

 

„Pandemija dugo traje, zdravstveni sistem je prenapregnut, prioritet su kovid pacijenti, a manje se obraća pažnja na ono što nije kovid. Postoji i opravdan strah hroničnih bolesnika da idu kod lekara. Sve je to doprinelo povećanju broja umrlih„, navodi Penev.

 

Podseća da Srbija ima i nepovoljnu starosnu strukturu i da spadamo u najstarije nacije u Evropi.

 

Napominje da je u uslovima povećanog broja umrlih i relativno stabilnog kretanja broja živorođenih, Srbija zabeležila ogromno povećanje negativnog prirodnog priraštaja i za godinu dana je izgubila 73.839 ljudi.

 

„Zbog negativnog prirodnog priraštaja prošle godine Srbija je svakog dana gubila 202 stanovnika. Smanjenje broja stanovnika je još veće, jer imamo negativan migracioni saldo, više iseljenih nego doseljenih„, naveo je Penev.

 

Zvanična statistika kaže da je u 2019. godini Srbija zbog negativnog prirodnog priraštaja gubila 102 stanovnika dnevno, u 2020. godini 151, dok je u 2021. godine dnevno gubila 202 stanovnika.

 

Skraćen životni vek

 

Još nema zvaničnih podataka o smrtnosti u Srbiji prema starosti i polu, ali sagovornik Euronews Srbija očekuje da će u 2021. godini očekivano trajanje života muškog stanovništva biti smanjeno za dve godine (svedeno na 69,5 godina), a za žene oko godinu dana (približno 76 godina).

 

Epidemiolog Radmilo Petrović kaže da je „od kovida i zbog kovida“ mnogo veći broj ljudi umro nego što pokazuje zvanična statistika i da broj umrlih treba množiti sa tri.

 

„Predložio sam da se uzme američki statistički metod računanja, a to je višak smrtnosti na kraju godine. Uporedi se broj umrlih u godini pre epidemije sa brojem umrlih u pandemijskoj godini i tu se najbolje vidi pravo stanje, koliko je korona odnela života u Srbiji. Taj broj je daleko veći od onog što pokazuje zvanična statistika„, rekao je Petrović za Euronews Srbija.

 

Smatra da je velikom broju umrlih doprineo i mali obuhvat vakcinacijom protiv virusa korona. Podseća da su u Srbiju krajem 2020. godine stigle vakcine, da je masovna vakcinacija počela u januaru prošle godine, ali da se zaustavila tokom leta na oko 50 odsto vakcinisanog odraslog stanovništva, što je bilo nedovoljno da se spreči širenje virusa.

 

Odlazi „bebi bum generacija“

 

Doc. Milica Vesković Anđelković sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta kaže da je korona dovela do većeg broja umrlih, ali da se završava i životni vek „bebi bum generacije“ te da je i to razlog što se svake godine povećava broj umrlih.

 

„Korona je svakako povećala broj umrlih. Virus je na neki način blokirao bolnice i zbog toga nisu lečeni pacijenti od svojih hroničnih bolesti, jer su mnoge klinike postale kovid bolnice. Mnogi ljudi sa tumorima, srčani bolesnici, koji su vodeći uzroci smrti kod nas, nisu lečeni na vreme, nisu odlazili kod lekara. Zbog toga je povećan broj umrlih„, navela je ona.

 

Dodaje da sa druge strane prirodno u Srbiji dolazi do povećane smrtnosti jer odlazi „bebi bum generacija“, oni koji su rođeni od 1950. do 1960. godine.

 

„Oni dolaze do tih godina kada se završava životni vek, pa bila korona ili ne, mi bismo imali povećan broj umrlih„, pojasnila je ona.

 

Zanimljivo, u 2021. godini zabeleženo je blago povećanje broja rođenih beba za 0,6 odsto (rođeno 369 beba više nego u prethodnoj godini).

 

„Savladan je strah od epidemije, parovi su bili okrenuti jedni drugima. Bili su usmereni na građenje porodice„, navodi sagovornica Euronews Srbija.

 

Vesković Anđelković navodi da se i u narednim godinama, nakon stišavanja epidemije, može očekivati povećan broj umrlih, jer kod mnogih pacijenata u epidemiji bolest nije otkrivena na vreme, nisu adekvatno lečeni…

 

Smatra da je velikom broju umrlih doprineo i skepticizam prema vakcinaciji i jačanje antivakserskih pokreta.

 

„Mora se graditi poverenje između lekara i pacijenta. To je jedino rešenje. O značaju vakcinacije mora se govoriti u školama da bi se to prihvatilo kao nešto neophodno„, zaključila je ona.