Zlostavljanje i zanemarivanje životinja: U čemu je razlika?

Jedan od razloga je to što ne mogu nikako da se odbrane i nikome da se požale. Iživljavanje nad životinjama ima dvojak oblik – zlostavljanje i zanemarivanje i zato ćemo objasniti razliku između tih pojmova.

Šta je zlostavljanje životinja?

Zlostavljanje je prema Zakonu o dobrobiti životinja član 5, stav br. 18: svako postupanje ili nepostupanje sa životinjama kojim se namerno ili iz nehata izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje i izaziva smrt. Do neljudskog ponašanja čoveka prema životinji dolazi iz raznih razloga i emocija, a često i iz zabave. Zlostavljanje može biti fizičko, psihičko, emotivno, seksualno, može imati i druge vidove kao gomilanje – hordašenje.

Iako je upereno protiv životinja, zlostavljanje može imati kontekst vezan za međuljudske odnose. Ko maltretira životinju iz užitka, ko uživa u dominaciji nad slabijim bićem, kao i u tome što žrtva ne može ništa da kaže, istovremeno maltretira nejač, slabe i nemoćne. Ako je žrtva u tom trenutku životinja, to ne znači da sledeći put neće biti dete ili starija osoba koja ne može da se brani. Zlostavljanje nije uvek fizičko – životinja može da bude još i psihički i emotivno zlostavljana. U Zakonu o dobrobiti životinja je jasno definisan svaki oblik zlostavljanja:

• Fizičko zlostavanje je oblik nasilja u kojem se narušava fizička celovitost oštećenjem tkiva i organa, manifestuje se šutiranjem, batinanjem, bičevanjem, seksualno nasilje, prisiljavanje na rad koje prevazilaze izdržlivost životinje i drugi oblici.
• Psihičko zlostavljanje je oblik nasilja kojim se narušava njena psihička celovitost i koje može izazvati ili izaziva poremećaje u ponašanju, i to: onemogućava životinji da zadovolji svoje osnove potrebe u ponašanju, da iskoristi prostor za odmor i zaklon, razjarivanje životinje primenom fizičke sile, drugim životinjama ili nadražajima koji joj nisu svojstveni, nanošenje straha, patnje i prouzrokovanje osećaja dosade i nesigurnosti, kao i sprečavanje životinje da uspostavi socijalnu vezu sa životinjama iste vrste.

Kako i kome prijaviti zlostavljanje životinja?

Većina građana je neinformisana u vezi sa oblicima zlostavljanja i infomacijom kome treba da se obrati kada želi da prijavi zlostavljanje životinja.

Nadležni organi kojima treba prijaviti zlostavljanje, ubijanje ili trovanje životinja su osnovno javno tužilaštvo ili policija (koja o prijavi obaveštava javnog tužioca). Policiji treba prijaviti kršenje Krivičnog zakonika, član 269, tj. krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja.

Komunalna policija, zoohigijena i udruženja građana nemaju nadležnost za procesuiranje ovih slučajeva. Udruženja građana, odnosno organizacije civilnog društva koje se bave dobrobiti životinja i pravnim okvirima zaštite životinja vam mogu pružiti savet, preporuku i podršku.

Kako prijaviti zlostavljanje?

Krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja može se prijaviti podnošenjem krivične prijave nadležnim državnim organima – javnom tužiocu ili policiji, koja zatim o tome obaveštava javnog tužioca. Ne postoji obavezna forma u kojoj se mora podneti krivična prijava. To se može učiniti pisanim putem, ali i usmeno, neposrednim odlaskom u policiju ili tužilaštvo, kao i putem telefona.

Šta je zanemarivanje životinja?

Prema Članu 7 “Zakona o dobrobiti životinja” (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009), životinja je zanemarena kada je lišena osnovnih životnih potreba kao što su: hrana i voda, udoban prostor za smeštaj, odnosno sklonište, prostor za odmor i obavljanje fizioloških potreba, higijena, veterinarska nega, kao i ambijentalne prilike koje odgovaraju vrsti, rasi, polu i starosnoj kategoriji.

Kako i kome prijaviti zanemarivanje?

Zanemarivanje životinja može se prijaviti veterinarskoj inspekciji i pozvati se na kršenje navedenog člana Zakona o dobrobiti životinja. Nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, veterinarski inspektor može preduzeti mere koje su obuhvaćene članom 79 Zakona o dobrobiti životinja. Veterinarskoj inspekciji se prijavljuje kršenje člana 7 Zakona o dobrobiti životinja (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009):

• član 7, stav 1, tačka 32: Zabranjeno je zanemarivati životinju lišavanjem osnovnih životnih potreba, kao što su: hrana i voda, udoban prostor za smeštaj, odnosno sklonište, prostor za odmor i obavljanje fizioloških potreba, higijena, veterinarska nega, kao i ambijentalne prilike koje odgovaraju vrsti, rasi, polu i starosnoj kategoriji;

Kako možemo da zaštitimo životinje?

Da bismo zaštitili životinje od maltretiranja, nekad je dovoljno da se samo informišemo, i da budemo hrabri kad je potrebno da reagujemo. Obično većina čeka da neko prvi počne, i neće da reaguje ako niko pre njega nije reagovao. Zato, setitimo se, svi smo mi “neko”, a neko mora da govori u ime onih koji nemaju svoj glas. Samo zahvaljujući čestim reakcijama i prijavama nadležni organi će shvatiti da je ubistvo životinje jednako strašno kao i ubistvo čoveka, te počinioci zločina dobijaju male novčane kazne ili blagu opomenu.