Zlostavljanje životinja: Zatvor za nasilnike – U teoriji da, u praksi teško

U Srbiji se za ubijanje životinja koriste mnogi otrovi. Najsmrtonosniji od njih su i ilegalni. To su kreozan, furadan i metomil. Ipak, svaki od ovih otrova, čija je primarna upotreba zaštita bilja, moguće je pronaći na crnom tržištu. Nezvanično, od različitih sagovornika smo saznali da ovih supstanci ima i na pijacama – ako znate gde da tražite.

Najčešće se u Srbiju unose putem šverca, odnosno ilegalnim kanalima.

„Uglavnom su to zemlje u našem okruženju, na primer Rumunija, gde su nakon zabrane ostale velike zalihe tih supstanci“, kaže za „Vreme“ profesorka Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

Krivično delo

Osnovno krivično delo kojim se štiti dobrobit životinja jeste Ubijanje i zlostavljanje životinja. Zbog ovog se godišnje podnese oko 200 krivičnih prijava, od čega tek desetak rezultira krivičnom presudom, tvrdi Bajović.

„To nesumnjivo spada pod obeležja krivičnog dela, međutim, u praksi nije bilo nijednog slučaja u kom je učinilac koji je ubio životinju tako što ju je otrovao osuđen na to krivično delo“, ističe Bajović.

Na pitanje zašto, sagovornica „Vremena“ objašnjava da je trovanje životinja izuzetno teško dokazivo.

„Retko kada vi na licu mesta uhvatite nekoga kako truje životinju, obično smrtna posledica nastupi naknadno, a onda je teško dokazati ko je postavio taj otrov, pa čak i ako su snimile to kamere, da neko vršlja po travi, hrani pse sa nekim mesom, teško je na osnovu samog snimka dokazati sadržinu otrova koji se tu nalazi“, dodaje Bajović.

Kazne do 3 godine zatvora, na papiru

Odredbe Krivičnog zakonika koje se tiču ubijanja i zlostavljanja životinja, između ostalog, predviđaju novčanu kaznu ili zatvor do dve godine za svakog ko kršeći propise ubije, povredi muči ili na drugi način zlostavlja životinju.

Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, počinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, piše u zakonu.

Novčane kazne kreću se od 1.200 do milion dinara, u zavisnosti od toga koja životinja je u pitanju i pod kojim je stepenom zaštite. Najviše novčane kazne predviđene su za zaštićene životinjske vrste, poput mrkog medveda.

Zatvorske kazne su, sa druge strane, izuzetno retke.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2021. godine podneta je 231 krivična prijava za ovo krivično delo.

Iste godine doneto je 25 osuđujućih presuda, od čega je osam osoba kažnjeno novčano, a u 16 slučajeva je izrečena uslovna osuda. Samo jedno lice osuđeno je na kaznu zatvora od 6 meseci.