BLOG UŽIVO: Kad istina prva strada – ovo su lažne vesti o ratu u Ukrajini
Podeli vest:
Od izbijanja rata u Ukrajini pojavio se ogroman broj vesti. Mnoge su postale viralne, a za neke od njih pokazale su da su netačne.
SeeCheck mreža portala za proveru činjenica, koju čine Raskrikavanje.rs, Fakenews.rs, Raskrinkavanje.me, Raskrinkavanje.ba, Razkrinkavanje.si i Faktograf.hr, svakodnevno prati i provera informacije koje se pojavljuju u medijima, na društvenim mrežama i kroz izjave zvaničnika, a u vezi sa ratom u Ukrajini.
Iz tog razloga, pokrenuli su live blog koji se dnevno ažurira i nudi pregled raskrinkanih dezinformacija.
Kako bi istina doprela do većeg broja ljudi, 021.rs će pratiti njihove objave u vezi sa razotkrivenim lažnim vestima. Iako nije deo Seecheck mreže portala, a na istom su zadatku, u blog ćemo dodati i dezinformacije koje razotkrije Istinomer.
Anastasija Lena, predstavnica Ukrajine na takmičenju „Miss Grand International“ 2015. godine, objavila je 22. februara na svom Instagram nalogu fotografiju na kojoj u rukama drži oružje. Kratka priča o tome kako jedna fotografija objavljena na instagramu u sekundi može da postane lažna vest.
3.3.2022: Popularna stranica sa sadržajem za odrasle nije blokirala korisnike/ce iz Rusije (Raskrinkavanje.ba)
Informacija da je PornHub zabranio pristup korisnicima/ama iz Rusije netačna je, ali se ova „zabrana“ i dalje interpretira kao neozbiljna sankcija protiv Rusije.
„Lažni leš“ iz uključenja uživo razotkrio je „ukrajinsku propagandu“ — tvrde opisi na društvenim mrežama, uz još jedan video koji se povezuje sa tekućom ukrajinskom krizom. Snimak je, pak, sa nedavno održanog ekološkog protesta u Beču.
Društvenim mrežama dele se tvrdnje o tome da je CNN na Tviter profilima dvaput objavio da je isti novinar ubijen prvo u Kabulu, a potom u Ukrajini. U pitanju su lažni profili, a CNN ovo nikada nije objavio.
Videosnimak za koji se tvrdi da prikazuje devojčicu iz Ukrajine koja se suprotstavila vojniku iz Rusije je, zapravo, nastao 2012. godine u Palestini.
Neke dezinformacije nalaze način da prežive na internetu bez obzira na to koliko puta se demantuju i označe kao neistine. Jedna od njih je i da Crna Gora šalje vojnike u Ukrajinu. Ipak, Crna Gora niti je poslala, a još uvek nije sigurno ni da će poslati vojnike u Ukrajinu. Štaviše, u Crnoj Gori to pitanje nije došlo na dnevni red Saveta za odbranu i bezbjednost, niti parlamenta koji o tome treba da odluči.
Pojedini portali sa našeg govornog područja, kao i korisnici društvenih mreža pozivajući se na „diplomatske“ i „dobro obaveštene izvore“ u nekoliko navrata plasirali su lažne vesti da je predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski napustio zemlju, a sada je, verovali ili ne, objavljena informacija da je Zelenski državnu granicu prešao prerušen u ženu.
Još jedan uznemirujući video iz Kijeva obišao je svet putem društvenih mreža. Snimak oklopnog vozila koje gazi putnički automobil, u viralnim postovima je deljen uz opis „ruskog oklopnjaka koji je pregazio civilni auto u vožnji“. Prema poznatim podacima, reč je o Streli-10 koju inače koriste ukrajinske snage. Ukrštanjem snimaka različitih trajanja, koje su napravili očevici, vidi se da je vozač oklopnjaka izgubio kontrolu i tom prilikom udario u vozilo koje se kretalo u suprotnom pravcu. Međutim, još uvek ne postoji konsenzus o tome koja je „strana“ upravljala vozilom.
2.3.2022: U strahu od radioaktivnog zračenja, građani ne bi smeli jod uzimati po svom nahođenju (Faktograf.hr)
Pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova nuklearnim ratom razlog su što se u Hrvatskoj zadnjih dana u apotekama traži jod kao prevencija od obolevanja od radijacije.
U mnogim zemljama sveta ovih dana osvanule su zastave Ukrajine u znak podrške narodu i nezavisnoj zemlji koju je napala susedna Rusija. Ipak, ima i onih koji podržavaju zvaničnu Moskvu i njenog lidera, Vladimira Putina, što smo mogli videti i u Crnoj Gori. U tom ogromnom protoku informacija, bilo je i dezinformacija i lažnih vesti. Ovog puta u fokusu je bio čuveni beogradski monument – Avalski toranj.
Užasne scene sukoba u Ukrajini nižu se svakog dana, a dezinformatori se ne libe da koriste maštu kako bi se svrstali na jednu stranu. Ratna propaganda je već u pogonu i tako dolazi do povezivanja nepovezivih stvari. Tako su dezinformatori filmski set iz Birmingema smestili u Ukrajinu.
2.3.2022: Snimak šminkanja „lažnom krvlju“ ne prikazuje lažiranje stradanja civila u Ukrajini (Istinomer.rs)
Viralan snimak na kojem su dvoje mladih glumaca na koje šminkeri stavljaju lažnu krv, deli se na društvenim mrežama kao dokaz da zapadni mediji lažiraju civilne žrtve u ratu u Ukrajini. Ali video je zapravo sa snimanja serije i nema nikakve veze sa aktuelnim dešavanjima u rusko-ukrajinskom sukobu.
Nenad Okanović jeste popularan glumac, ali poslednjih dana je sigurno u žiži javnosti i to ne samo u Srbiji i to ne svojom voljom. Povod: aktuelnu situaciju u vezi sa invazijom Ruske federacije na Ukrajinu svakodnevno prati veliki broj dezinformacija i lažnih vesti, bilo da su kreirane u medijima ili na društvenim mrežama. To je i slučaj sa objavom koja se munjevito širi internetom, a u kojoj je Okanović predstavljen kao ukrajinski vojnik koji je digao u vazduh most i sebe.
FakeNews Tragač analizirao je nekoliko sadržaja o ratu u Ukrajini po prijavi čitalaca, uključujući i foto-montažu na kojoj je Zelenski prikazan kako drži dres s kukastim krstom. Originalna fotografija potiče sa Instagram naloga predsednika Ukrajine: on na njoj drži dres fudbalske reprezentacije Ukrajine sa svojim prezimenom i brojem 95.
Snimak je iz tržnog centra „Horodok“ u Kijevu i nastao je 16. februara 2019. godine. Autentičan je. LED stepenice zaista jesu na nekoliko minuta bile osvetljene džinovskim kukastim krstom. Ali, posredi je bio hakerski napad.
Još uvek ne postoji nezavisna potvrda da li je pilot koji je navodno oborio nekoliko ruskih letelica, nazvan Duh Kijeva, stvaran. Ipak, jedan od snimaka za koji se tvrdi da ga prikazuje nije autentičan.
Na društvenim mrežama i u pojedinim medijima pojavile su se netačne tvrdnje da je CNN „obrisao“ granicu između Srbije i Kosova ili da za ovu televiziju „Kosovo pripada Srbiji“.
Iz autorskog teksta britanske ambasadorke u Srbiji o ukrajinskoj krizi za dnevni list Nova, tabloid Srpski telegraf uzeo je samo citate koji idu u prilog Aleksandru Vučiću. Kažu, Britanija je „nahvalila“ Vučićevu izbalansiranu politiku prema ukrajinskoj krizi. U tekstu međutim, izostavljaju citate ambasadorke u kojima jasno poziva Srbiju da se pridruži sankcijama protiv Rusije.
U lančanim porukama koje se dele putem aplikacije Viber navodi se da je zbog havarije u Černobilju radijacija izuzetno visoka: „U Kijevu je noćas bilo 0.50. Danas ko zna koliko. BG je danas oko 0.15. Atomska bomba je oko 0.12“. Nadležne institucije u Srbiji i Ukrajini navode da je nivo radijacije uobičajen, što je za FakeNews Tragač potvrdio i redovni profesor na Katedri za nuklearnu fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Ištvan Bikit.
Nekoliko hiljada ljudi pogledalo je viralni snimak na Tviteru u čijem se opisu navodi da je pilot ukrajinske vojske pre „delovanja po ruskoj oklopnoj koloni čestitao Bosancima i Hercegovcima Dan nezavisnosti“. Video-snimak se u medijima i na mrežama deli već šest godina, a na njemu se ne nalazi ukrajinski, već turski pilot.
1.3.2022: Kamiondžije na ukrajinskoj granici demantuju Informer: Niko nam ne preti (Raskrikavanje.rs)
Tabloid Informer objavio je u današnjem štampanom izdanju da su kamiondžije iz Srbije zarobljene duž ukrajinske granice i da ih tamo „ukrajinski neonacisti ih napadaju za špijunažu“, psuju ih i prete im da će „završiti kao Rusi“. Jedan od vozača koji je dao izjavu za Informer, Boban Pejić, jutros se sa još jednim kolegom uključio u jutarnji program TV Nova S i rekao da takvih problema nemaju. Naveli su da ovaj tabloid takvim pisanjem pokušava da im „odseče glavu“ u ionako rizičnoj i tenzičnoj situaciji.
Na jednom portalu pojavio se tekst sa manipulativnim naslovom u kojem se tvrdi da je NATO izričito rekao da neće bratniti Ukrajinu. Međutim, zapadni čelnici nisu ostavili Ukrajinu na cedilu, kako se navodi u tekstu, već su, kada je reč o pomoći, odlučili za različite vrste podrške, iako ne kroz vojnu intervenciju.
Jedna od obmanjujućih fotografija je podeljena u objavi na Fejsbuku na kojoj je prikazana slika postavljanja ruske zastave na administrativnoj zgradi lokalne vlasti u ukrajinskom gradu Harkovu. Fotografija je verodostojna, ali je u pitanju lažna vest zašto što je reč o događaju iz 2014. godine i nema veze sa sadašnjim dešavanjima u Ukrajini.
U Ukrajini je Parlament još u sredu veče, 23. februara proglasio vanredno stanje u državi, samo nekoliko sati pre nego što je zvanična Moskva odlučila da napadne tu zemlju. To je svakako uticalo na brojne situacije i kretanja, a svakako, na one i na nebu. Ipak, dezinformatori su to iskoristili i okrenuli priču u korist Rusije, a glavna tema je ruska vojska.
U jednoj od brojnih objava vezane za rat u Ukrajini, podeljena je fotografija predsednika te države, Volodimira Zelenskog, kojom se aludira na to da se prvi čovek Ukrajine pridružio pripadnicima oružanih snaga kako bi zajedno ratovali protiv ruske vojske. Detaljnije na linku.
Na društvenim mrežama i portalima deli se fotografija za koju se tvrdi da prikazuje fudbalere Dinamo Kijeva, naoružane i u uniformi, koji su „zadužili ratnu opremu za odbranu svoje zemlje“. Neki su naveli da fotografija prikazuje navijače ovog kluba. Ipak, nijedna od ovih tvrdnji nije tačna.
Sputnjik je objavio članak u kojem se tvrdi da se francuski predsednik Emanuel Makron zalaže za dijalog sa Rusijom, dok se drugi lideri u EU zalažu za sankcije. Ipak, Makron je pozivao na sankcije protiv Rusije u više navrata.
Nemački advokat Rajner Fulmih netačno tvrdi da je rat u Ukrajini novi projekat iste globalne elite koja stoji iza pandemije korona virusa.
Portal Logično izvukao je arhivske snimke iz zabavljačke karijere ukrajinskog predsednika te ih koristi da bi mu imputirali nemoral i nesposobnost.
Proruski portal Logično tvrdi da u medijima nema fotografija civilnih žrtava rata u Ukrajini jer takvih žrtava ni nema. To nije tačno.
28.2.2022: Fotografija povređene žene je autentična, nema veze sa eksplozijom plina iz 2018. (Raskrikavanje.rs)
Na društvenim mrežama u regionu pojavilo se više tvrdnji da fotografija povređene žene iz Ukrajine nije autentična, već da je u pitanju žena povređena u eksploziji plinske boce 2018. Ipak, to se pokazalo kao neistina. Više pročitajte ovde.
Ruski napad na Ukrajinu praćen je velikim brojem dezinformacija i manipulacija na društvenim mrežama. Neke za cilj imaju širenje propagande, neke sakupljanje klikova i pratilaca, ali za mnoge tvrdnje nije moguće na prvi pogled shvatiti da su u pitanju laži.
Članovi QAnon zajednice s ovih područja aktivirali su se u širenju ruske propagande na društvenim mrežama.
28.2.2022: Ravnozemljaš Elvis Duspara na Fejsbuku širi netačne tvrdnje o ratu u Ukrajini (Faktograf.hr)
Poznati pobornik teorije zavere o „ravnoj Zemlji“ Elvis Duspara na Fejsbuku opravdava rusku invaziju koristeći pritom činjenično netačne tvrdnje.
Na Fejsbuku se deli citat o Ukrajini i Rusiji koji se netočno pripisuje nemačkom čeličnom kancelaru“ iz 19. veka Otu fon Bizmarku. Citat bi trebalo da služi kao argumentacija za tvrdnju da su zapadne zemlje oduvek pokušavale „raskomadati“ Rusiju tako da se od nje odvoji Ukrajina.
Prvobitno saopštenje Zagrebačke filharmonije o izmeni programa povodom novonastale situacije u Ukrajini, zbog nesporazuma, izazvalo je nevericu i gnev na društvenim mrežama. Za to možemo zahvaliti brojnim regionalnim i domaćim portalima koji su pogrešno protumačili zašto su pojedine kompozicije Čajkovskog trenutno skinute sa programa, te pojurili da objave klikbejt članke koji nemaju veze sa realnošću.
Snimak velike eksplozije pojavio se na Tviter nalogu Russia Ukraine Conflict tekst „Velika eksplozija u Kijevu, pre nekoliko minuta“ kao i „200 ubijenih u Kijevu u eksploziji, od strane Rusije“. Međutim, snimak je napravljen 2015. godine u lučkom gradu Tijandžin u Kini, prilikom eksplozije hemikalija u jednom skladištu.
Na Fejsbuku je viralan snimak koji navodno prikazuje obaranje ruskog vojnog aviona iznad Kijeva. Snimak, zapravo, potiče iz videoigre.
Od napada Rusije na Ukrajinu, najviralnije fotografije i video klipovi koji se dele na mrežama ujedno su i oni najemotivniji. Na jednom od takvih se, navodno, mladi ukrajinski otac juče opraštao od svoje ćerke. Istina je da je u pitanju ruski rezervista koji ispraća svoju porodicu neposredno pred evakuaciju iz Gorlovke u Rusiju, 21. februara.
25.2.2022: Stara fotografija manipulativno predstavljena kao molitva za mir u Ukrajini (Raskrinkavanje.ba)
Na internetu se deli i fotografija za koju se navodi da prikazuje hrišćane u Ukrajini koji se mole za mir, odnosno za svoju zemlju koja je „u ratnoj opasnosti“. Fotografija je nastala 2019. godine i ne odnosi se na aktuelni sukob u Ukrajini.
25.2.2022: Nije tačno da se Zelenski trenutno nalazi van zemlje (Raskrinkavanje.ba, Raskrinkavanje.me)
Pojedini portali objavili su da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski napustio Ukrajinu. On je, ipak, u govoru u večernjim satima 24. februara 2022. opovrgao ovu tvrdnju.
Na društvenim mrežama kruži snimak za koji korisnici/e netačno tvrde da prikazuje noćne eksplozije u ukrajinskom gradu Mariupolj. Snimak je, ipak, ne društvenoj mreži TikTok objavljen i pre početka otvorenog ratnog sukoba između Ukrajine i Rusije.
25.2.2022: Stari video snimak predstavljen kao snimak sletanja ruskih jedinica u Ukrajinu (Raskrinkavanje.ba)
Na društvenim mrežama i u člancima nekoliko portala deli se i video snimak za koji se tvrdi da prikazuje sletanje ruskih padobranaca u Ukrajinu. U pitanju je videosnimak iz 2018. godine.
25.2.2022: Rusi nisu podigli zastavu na Skupštini u Kijevu, niti su osvojili glavni grad (Raskrinkavanje.ba)
Na društvenim mrežama viralan je video snimak koji prikazuje četiri osobe koje kače zastavu Rusije na vrhu neke zgrade. Snimak se deli uz tvrdnju da je reč o zgradi „Skupštine Ukrajine“ te da su „Rusi osvojili Kijev“. Ništa od toga nije tačno.
Portal Logično rusku invaziju na Ukrajinu prikazuje kao jedini mogući izbor da se „spreči pokolj“ od strane „pronacističkih snaga“ nad „narodom Donbasa i Luganska“. Međutim, ruska akcija nije se koncentrisala isključivo na vojne ciljeve. Portal Logično sledi uobičajeni arsenal ruske propagande.
Pred Bajdenovom vladom je težak zadatak balansiranja između pružanja informacija američkim građanima koji još nisu zainteresovani za direktno uključenje u rat i komuniciranja prema evropskim saveznicima i Ukrajini koji, pak, očekuju američko vodstvo u složenoj situaciji koja se menja iz sata u sat.
Ruska vojska pokrenula je invaziju na Ukrajinu. Ruski propagandisti tvrde da samo brane ruski narod od ukrajinskih fašista, a ove neutemeljene tvrdnje počele su se pojavljivati i u hrvatskom digitalnom prostoru.
Niz portala u regionu izvestio je da su u istočnoj Ukrajini ubijena dva grčka vojnika, dok su dvojica ranjena. Ipak, zvanični izvori ne navode da je reč o vojnicima, već o civilima, odnosno „Grcima iz dijaspore“.
Nekoliko dana pre početka otvorenog sukoba, ukupno 37 portala iz regije objavilo je da je Rusija optužila Ukrajinu za granatiranje ruske teritorije, kao i demanti Ukrajine koja negira odgovornost. Pojedini portali, njih 30, s druge strane, u potpunosti su izostavili demanti Ukrajine na ove optužbe i oslonili se samo na tvrdnje ruske obaveštajne službe i novinske agencije.
24.2.2022: Dezinformacije o Ukrajini – zapaljive i brže od vesti; kako ih prepoznati? (Istinomer.rs)
Manipulativni sadržaji i dezinformacije na društvenim mrežama očekivano su „eksplodirale“ paralelno sa vestima o dešavanjima u Ukrajini. Stari snimci, fotografije iz video igrica i scene eksplozija s drugih krajeva sveta, postali su viralni jer su ih pojedinci doveli u vezu sa poslednjim sukobom Ukrajine i Rusije. Postoji nekoliko praktičnih saveta kako da „ne nasednete“ na lažnu vest.
U mesecima pre stvarnog početka rata brojni regionalni mediji su u više navrata tvrdili da je rat „počeo“. U njemu, ukoliko pročitate naslove nekih medija, učestvuju ne samo Rusija i Ukrajina već i Sjedinjene Američke Države, NATO, ali i Crna Gora, i to sa „gej vojnicima“. Raskrinkavanje iz Crne Gore, Raskrinkavanje iz BiH i FakeNews Tragač iz Srbije, osvrnuli su se upravo na naslove u kojima se najavljivao i proglašavao rat, u danima kada on još uvek nije počeo.
SeeCheck mreža portala za proveru činjenica, koju čine Raskrikavanje.rs, Fakenews.rs, Raskrinkavanje.me, Raskrinkavanje.ba, Razkrinkavanje.si i Faktograf.hr, svakodnevno prati i provera informacije koje se pojavljuju u medijima, na društvenim mrežama i kroz izjave zvaničnika, a u vezi sa ratom u Ukrajini.
Podeli vest:
