Bojkoti, suspenzije, sankcije – zbog čega su zemlje propuštale Olimpijske igre
Olimpijske igre su od nas udaljene 39 dana. Na njima ćemo videti predstavnike 206 zemalja, dok će Rusija i Belorusija zbog napada na Ukrajinu i kršenja „olimpijskog primirja“ zvanično biti suspendovane, iako će sportisti iz ove dve zemlje nastupiti u Parizu – kao neutralni takmčari.
Oni će na borilišta izaći pod zastavom Međunarodnog olimpijskog komiteta, a u slučaju osvojene medalje čuće se himna MOK-a.
A ovo nije prvi put da neka zemlja – samoinicijativno ili na inicijativu MOK-a – propušta najveću svetsku smotru na svetu.
Štaviše, prve zemlje kojima je zabranjeno da se nadmeću na Olimpijskim igrama bile su Austrija, Bugarska, Turska, Mađarska i Nemačka, zbog učešća u Prvom svetskom ratu, 1920. godine u Antverpenu.
Četiri godine kasnije u Parizu nije bilo Nemačke iz istog razloga.
Potom je 1948. godine doneta odluka da Nemačkoj i Japanu bude zabranjeno nadmetnje u Londonu. Usledila je pauza od četiri ciklusa pre nego što je 1964. u Tokiju zabranjeno Južnoj Africi da se takmiči zbog aparthejda – ta sankcija je podignuta tek 1992. godine.
U Mekisku 1968. nije bilo ni Severne Koreje, koja je učestvovala na GANEFO, takmičenju koje je nosilo naziv „Igre novopridošlih sila“ i trebalo da predstavlja odgovor zemalja takozvanog Istočnog bloka predvođene Indonezijom, Kinom i Severnom Korejom.
Minhen 1972. protekao je bez tadašnje Rodezije (sadašnji Zimbabve) jer su ostale afričke nacije najavile bojkot ako bi ova zemlja bila uključena.
Usledilo je zatišje sve do 2000. i Sidneja, kada je suspendovan Avganistan zbog diskriminacije žena i zabrane sporta.
U Rio de Žaneiru 2016 i Tokiju 2020. Rusi su sankcionisani zbog dopinga.
Što se tiče zemalja koje su samoinicijativno odlučile da preskoče nastup, prvi takav slučaj dogodio se 1956. godine u Melburnu, kada su usled sovjetske invazije Mađarske kako bi zaustavili Mađarsku revoluciju ovo nadmetanje iz protesta preskočili Španija, Holandija i Švajcarska.
Iz istog razloga u Melburn nisu došli Egipat, Iran i Liban – povod je bila kriza u Sueckom kanalu i invazija Egipta od strane Izraela, Velike Britanije i Francuske, dok su Kinezi odustali jer je Tajvanu dopušteno da se nadmeće.
U Tokiju 1964. nije bilo Kine, Severne Koreje i Indonezije jer je MOK doneo odluku da suspenduje sve koji su se takmičili na GANEFO igrama.
Potom je 1976. godine u Montrealu 28 zemalja iz Afrike bojkotovalo OI jer je dopušteno Novom Zelandu da se takmiči, iako su ragbisti ove zemlje prekršili sportski embargo i igrali protiv Južne Afrike, dok je Tajvan OI bojkotovao jer im nije dopušteno da nastupe kao zasebna zemlja, već su uvršteni u Kinu.
No, najzvučnije je bez dileme odjeknuo bojkot Igara u Moskvi 1980. godine. Tada je čak 65 država, predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama, preskočilo ovaj turnir zbog sovjetske invazije na Avganistan.
Rusi su odgovorili četiri godine kasnije u Los Anđelesu, kada je 14 zemalja odbilo da bude deo takmičenja u „gradu anđela“.
Ovo je ujedno bio i sam vrhunac takozvanog „hladnog rata“ između SAD i Sovjetskog saveza.
Poslednji put bojkot Igara se dogodio 1988. u Seulu, kada su Kuba, Etiopija, Nikaragva i Južna Koreja preskočile nadmetanje.
Korejanci su taj potez povukli nakon što je odbijeno da OI organizuju zajedno sa Južnom Korejom, dok su Kuba, Etiopija i Nikaragva odbile da odu u Seul navodno se plašeći za svoju bezbednost.
I Jugoslavija je bila deo zemalja kojima je bilo zabranjeno da se takmiče – delimično.
Naime, na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine nije bilo Jugoslavije kao takve zbog građanskog rata koji se odvojao na teritoriji nekadašnje zajednice, ali je, nakon dogovora sa MOK-om, ipak imala predstavnike u individualnim sportovima koji su nastupili pod zastavom MOK-a.