Bugarska dobila zeleno svetlo od čelnika Evropske unije za uvođenje evra

Lideri, okupljeni na samitu EU u Briselu, podržali su predlog Evropske komisije kojim se Bugarskoj dozvoljava da postane 21. članica evrozone i zameni lev evrom, nakon što je to već planirala 2024. godine ali je bila odbijena.

Ta zemlja članica je EU od 2007. godine i prva je zemlja koja bi mogla uvesti evro nakon Hrvatske 2023. godine.

Evropski parlament i Evropska centralna banka (ECB) još uvek se moraju konsultovati pre nego što Bugari budu mogli da plaćaju evrima, ali se ti koraci smatraju formalnošću.

Bugarska, jedna od siromašnijih zemalja EU, i dalje je na dnu liste 27 članica prema bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika, iako su stope rasta bile veće nego drugde.

Uz relativno niske i stabilne stope inflacije, kriterijumi za pristupanje uključuju stabilnost cena, zdrave javne finansije i stabilne devizne kurseve.

Komisija je nedavno saopštila da očekuje stopu inflacije od 3,6 procenata za Bugarsku u tekućoj godini i 1,8 procenata u 2026. godini, što je podstaklo pozitivnu ocenu za Sofiju.

U Bugarskoj je najava uvođenja evra propraćena žestokim protestima. U februaru su nacionalisti zapalili vatru ispred ulaza u predstavništvo EU u Sofiji i izlili crvenu boju na staklenu fasadu zgrade. Bacali su Molotovljeve koktele i jaja.

Prošlog meseca pristalice proruskih i nacionalističkih stranaka demonstrirale su u Sofiji i drugim gradovima, pozivajući na zadržavanje leva zbog straha da će evro podstaći rast cena.

Protivnici evra prikupili su 604.000 potpisa u korist referenduma o uvođenju zajedničke valute, ali bugarski parlament je dva puta odbacio referendum – 2023. i u maju 2025. godine.

Prema anketi koju je sredinom maja sproveo bugarski institut Mjara, više od polovine svih odraslih (54,9%) protivi se uvođenju zajedničke valute 2026. godine, dok je stabilna trećina (34,4%) za ulazak u evrozonu naredne godine.