Crni petak: Kako je nastao najveći praznik konzumerizma

Poslednjih decenija ovaj „praznik konzumerizma“ postao je planetarno poznata senzacija i sinonim za ogromne popuste i početak praznične kupovine, međutim, njegovi koreni su vezani za neke društvene događaje iz prošlosti.

Crni petak se tradicinalno vezuje za dan nakon Dana zahvalnosti, nacionalnog praznika, koji se obeležavala četvrtog četvrtka u novembru u Americi. Prva upotreba termina crni petak vezuje se za finansijsku krizu 1869. godine i ima sasvim drugo značenje od današnjeg.

Tada su Džej Gold i Džim Fisk pokušali da utiču na cenu zlata, ali njihova zavera je propala intervencijom tadašnjeg predsednika Uliksa S. Granta. Iako istorijski gledano ovo jeste jedna od prvih upotreba izraza, njegovo današnje značenje potiče iz 1950-tih i 1960-tih godina prošlog veka.

„Crni petak donosi katastrofu“

Prvo pominjanje crnog petka u kontekstu u kojem ga danas znamo vezuje se za Filadelfiju tokom 1950-ih i 1960-ih godina prošlog veka, a termin je prvobitno korišćen između lokalnih policajaca koji su ovaj dan čekali sa velikom strepnjom, a vezuje se za „katastrofu ili nesreću“ koja je obeležavala ovaj dan.

Oni su ovim izrazom opisivali opšti haos koji je nastajao na ulicama grada dan nakon Dana zahvalnosti. Tada su horde kupaca i turista iz predgrađa dolazile u grad zbog fudbalske utakmice koja se igrala između vojske i mornarice. Utakmica je bila godišnja manifestacija i održavala se subotom, pa je ogroman broj ljudi dolazio dan ranije u grad kako bi se iskoristili popusti i velika rasprodaja u gradu.

Događaj je prouzrokovao velike gužve i kolaps u saobraćaju, zbog čega lokalni policajci nisu mogli da uzmu slobodne dane i morali su da rade 12-časovne smene. Usled kolapsa ljudi bi preplavili ulice, parkinge i trotoare, a policajci, besni zbog toga što moraju da rade praznike u takvim okolnostima, počeli su da koriste izraz „crni petak“ u negativnom značenju.

Ubrzo su i trgovci usvojili termin kako bi opisali duge redove u svojim prodavnicama. Uz to, crni petak je predstavljao odličnu priliku za lopove da neometano kradu zbog velikih gužvi u radnjama, što nije pomoglo njegovom negativnom ugledu.

Ideja da praznik promeni ime u „Veliki petak“ rodila se 1961. godine da bi jedan od najvećih dana za kupovinu lišili njegove negativne konotacije. Termin crni petak će ipak 1980-ih godina dobiti pozitivno značenje, a sve to zahvaljujući trgovcima. Oni su odlučili da potisnu loše strane praznika zbog rekordne zarade koju su godinama beležili. Tada su osmislili novu simboliku značenja crnog petka, a to je izlazak prodavnica iz crvenog (gubitak) u crno (profit) i tako je on postao sinonim za velike rasprodaje i finansijski uspeh, piše History.

Ubrzo je „mračno“ značenje zamenjeno novim i proširilo se van granica Filadelfije i širom Amerike i sveta, a koren tog izraza je pretežno zaboravljen. Od tada, ovaj jednodnevni događaj prouzrokovao je neke nove „prodajne“ praznike, poput subote/nedelje za male biznise i Sajber ponedeljka.

Sajber ponedeljak je još jedan praznik kupovine. On je nastao usponom interneta i bio je marketinški termin koji je skovala Nacionalna maloprodajna federacija. Cilj tog ponedeljka bilo je nastavljanje praznične euforije, ali isključivo putem interneta, pa je zbog toga i poznat kao „onlajn Crni petak“. Prvi Sajber ponedeljak je obeležene 28. novembra 2005. godine.

Crni petak bez gužvi?

Digitalizacija i onlajn prodavnice su uticale i na to da se gužve u prodavnicama bar prividno smanje. Crni petak je u poslednje dve decenije najprometniji dan u smislu trgovine i prodaje, a širom sveta formiraju se dugački redovi ispred prodavnica. Sada, uz pristup prodavnicama i internet kupovini, mnogi ljudi biraju da naručuju stvari na popustima iz udobnosti svog doma.

Ovo ne znači da je crni petak uživo „mrtav“. To je i dalje najpopularniji dan u godini za kupovinu po prodavnicama, koje često imaju i poklone za verne kupce, ali zbog većeg broja ljudi koji koriste prednosti internet kupovine, gužve više nisu ono što definiše praznik.

Procene Nacionalne maloprodajne federacije su da Amerikanci u proseku potroše oko 900 dolara na poklone, hranu, ukrase i druge „sezonske“ artikle tokom crnog petka. To predstavlja najveću potrošnju po osobi od 2019. godine.

„Crni petak postao crni novembar“

Kako je crni petak nastao pre postojanja internet prodavnica, trgovci su se nadmetali jedan sa drugim ko će ranije otvoriti svoje radnje i privući kupce. Mnogi su zbog želje za većom zaradom otvarali radnje i tokom Dana zahvalnosti, i svi su učestvovali u toj trci do prodavnica, piše NBC.

Sada, kada toliko prodavnica nudi onlajn usluge, crni petak je transformisan. Prvo je bio produžen na nedelju dana jeftinijih cena, a potom se produžavao toliko da se sada u mnogim državama sveta ceo mesec naziva „crnim novembrom“.

„Ranije je vikend nakon Dana zahvalnosti obeležavao početak praznične kupovine, a sada je to više kao pola puta do praznika. Crni petak i Sajber ponedeljak su svakako i dalje karakteristični i imaju važno mesto kod potrošača i trgovaca“, kaže Ketrin Kalen iz Nacionalne federacije maloprodaje.

Uranjeni početak prodaje za crni petak je odgovor na ponašanje i potrebe potrošača, navodi Kalen. Prodavci su prilagodili svoj rad nakon što su uočili veliki porast ranije praznične kupovine.

„Polovina ili više od polovine ispitanih kupaca je rekla da su godinama kupovali pre Dana zahvalnosti, kako bi rasporedili svoje troškove na više nedelja“, kaže Kalen.

U Srbiji trend crnog petka takođe postaje sve popularniji, iako se kod nas ne proslavlja Dan zahvalnosti. Trgovci često odvajaju nedelje, a ponekad i ceo mesec kako bi ostvarili veći profit tokom „praznične kupovine“.