Danas je Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi ove bolesti prisutnost tri hromozoma umesto dva hromozoma, na 21 hromozomskom paru.

Daunov sindrom se javlja kao posledica tzv. trizomije hromozoma 21. Umesto dva hromozoma 21, u ovom sindromu ih je tri i zato se zove „trizomija 21“. Još nije poznato zašto se ovaj sindrom pojavljuje, ali Daunov sindrom je uvek bio deo ljudskog postojanja. Javlja u svim regionima sveta i najčešće rezultira različitim efektima na stilove učenja, fizičke karakteristike i zdravlje.

Adekvatni pristupi zdravstvenoj zaštiti, programima rane intervencije i inkluzivnom obrazovanju, kao i odgovarajuća istraživanja, od vitalnog su značaja za rast i razvoj pojedinca sa Daunovim sindromom.

Procenjena učestalost pojavljivanja Daunovog sindroma je 1:1.700 živorođenih beba širom sveta. Daunov sindrom nastaje na početku trudnoće, iz još uvek nepoznatih razloga, kažu stručnjaci. Rizik da će plod imati Daunov sindrom veći je kod žena starijih od 40 godina, ali je praksa pokazala da se 80 odsto dece sa Daunovim sindromom rodi u populaciji trudnica mlađih od 35 godina, smatraju stručnjaci.

Osobama sa Daunovim sindromom zajedničko je to što su izuzetno empatične, srdačne, tople i nasmejane, i retko se dešava da, ako ste sa njima u kontaktu, prvi šok ne kompenzuje osmeh.

U Srbiji nema precizne evidencije o broju osoba koje imaju Daunov sindrom, ali se procenjuje da ih je oko 3.500 (odrasli i deca). I dalje su roditelji prva karika u njihovom razvoju i glavna podrška, dok sistemska podrška izostaje.

U našoj zemlji osobe sa Daunovim sindromom obično žive u svojim porodicama, dok u razvijenijim zemljama oni žive polusamostalno, rade i doprinose zajednici, i druže se međusobno.

Koje su karakteristike Daunovog sindroma

Specifične fizičke odlike deteta sa Daunovim sindromom su koso (mongoloidno ) postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, pljosnat potiljak, ugnuta baza nosa, mala usta, jezik često uvećan, izbrazdan i često viri iz usne duplje, široke šake i kratki prsti, zubi su nepravilnog oblika i broja i kasno izbijaju.

Na dlanovima osoba sa Daunovim sindromom može postojati takozvana brazda četiri prsta, to jest usek linija koja se prostire ispod sva četiri prsta. Osobe sa Daunovim sindromom su nižeg rasta i gojazne su.

Kod ove dece uočljiva je hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova. Pred opisanih i uočljivih fizičkih karakteristika na osnovu kojih se može posumnjati na Daunov sindrom, konačna dijagnoza mora da se zasniva na analizi kariotipa ćelija. Daunov sindrom predstavlja najčešći oblik hromozomskih aberacija koje dovode do intelektualne ometenosti.

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi ove bolesti prisutnost tri hromozoma umesto dva hromozoma, na 21 hromozomskom paru.