Digitalna zavisnost: U kojim državama ljudi najviše vremena provode na internetu
Milioni ljudi provode većinu svog vremena onlajn, pokazuju novi globalni podaci. U istraživanju koje je obuhvatilo 24 zemlje, uključujući 10 u Evropi, medijana od 28 odsto ispitanika izjavila je da koriste internet gotovo neprekidno.
Podeli vest:
Nalazi dolaze usred sve većih zabrinutosti zbog zavisnosti od ekrana, jer studije pokazuju da prekomerno vreme provedeno pred ekranom može povećati rizik od emocionalnih i ponašajnih problema kod dece, prenosi Euronews.
Udeo ljudi koji su gotovo stalno onlajn bio je najveći u Japanu (56 odsto) i Južnoj Koreji (49 odsto), a najmanji u Nigeriji (13 odsto) i Grčkoj (14 odsto), prema istraživanju američkog Pew Research Centra, sprovedenom ranije ove godine.
U Evropi, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Švedska i Italija bile su zemlje sa najviše vremena provedenog „stalno“ na internetu, navodi se u izveštaju.
Iako se pristup internetu razlikuje širom Evrope, više od 90 odsto stanovništva u ovih pet zemalja ima širokopojasni internet kod kuće, prema podacima Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Mađarska se našla na drugom kraju spektra, sa 12 odsto ispitanika koji su rekli da uopšte ne koriste internet, više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji obuhvaćenoj istraživanjem.
Međutim, to je i dalje relativno malo u poređenju sa nekim drugim delovima sveta. U Keniji i Indiji, na primer, 33 odsto, odnosno 36 odsto ispitanika izjavilo je da ne koriste internet redovno.
Pew je takođe izvestio da u svakoj zemlji mlađi odrasli imaju veće stope korišćenja interneta i društvenih mreža, i da su oni ti koji su gotovo uvek onlajn.
Pozivi na veći stepen regulacije
Evropski donosioci odluka su to primetili. U nedavnom govoru, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je potencijalne štetne posledice društvenih mreža za mlade, uporedivši njihove opasnosti sa alkoholom i drogama.
„Kao što smo u moje vreme kao društvo učili decu da ne smeju da puše, piju i gledaju sadržaje za odrasle do određene dobi, verujem da je vreme da razmotrimo isto za društvene mreže“, rekla je u govoru u Evropskom parlamentu 13. septembra.
Donosioci odluka u nekoliko evropskih zemalja predložili su niz mera, uključujući regulisanje velikih tehnoloških platformi radi stvaranja bezbednijeg onlajn okruženja i pozive na ograničavanje društvenih mreža i pametnih telefona u školama.
Globalno gledano, desetine školskih sistema zabranile su pametne telefone u školama do kraja 2024. godine, prema izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).
Podeli vest:
