Dodeljene „smešne“ Nobelove nagrade: Kako prevesti nosoroga helikopterom i druga neverovatna istraživanja
Podeli vest:
Jedna od ovogodišnjih IG Nobelovih nagrada dodeljena je za eksperiment u kom su nosorozi okretani na leđa kako bi se utvrdilo kakav uticaj to ima na životinje.
Nosioci ove nagrade su, između ostalog, timovi koji su proučavali bakterije u žvakaćim gumama zalepljenim na trotoarima, kao i oni koji su ispitivali kako je moguće kontrolisati bubašvabe u podmornicama.
Satirične nagrade nisu baš toliko poznate kao „pravi“ Nobel, piše BBC News na srpskom.
Ceremonija dodele nije mogla da se održi, kao do sada, na Univerzitetu Harvard u Sjedinjenim Američkim Državama zbog ograničenja usled pandemije korona virusa.
Umesto toga, sva zabava se odigrala na internetu.
Nagradu dodeljuje naučni humoristički časopis Anali neverovatnih istraživanja, iz kojeg kažu da bi IG Nobel trebalo prvo da vas nasmeje, a potom natera na razmišljanje.
Upravo to radi i studija o nosorozima, koja je ove godine osvojila nagradu u kategoriji za istraživanje iz oblasti prevoza.
Šta bi moglo izgledati luđe od toga da okačite 12 nosoroga za zglobove i ostavite ih da vise okrenuti naopako 10 minuta?
Međutim, veterinar za divlje životinje Robin Redklif sa Univerziteta Kornel i njegove kolege uradili su baš to u Namibiji.
Hteli su da znaju da li bi zdravlje životinja bilo ugroženo tokom prevoza helikopterom, prilikom kog vise ispod letelice okrenuti naopačke, vezani za noge.
To je taktika koja se sve više koristi kod konzervatora u Africi – nosorozi se premeštaju između fragmentiranih staništa.
Ipak, Robin kaže da niko nije obavio osnovno istraživanje da proverio kako se srce i pluća uspavanih životinja nose sa letenjem tokom kojeg su okrenuti naopako.
„Namibija nije prva zemlja koja je tako prevozila nosoroge, ali su prvi koji su zastali i rekli da bi to trebalo istražiti i utvrditi da li je bezbedno po nosoroge“, kaže Robin za BBC Njuz.
Stoga je njegov tim, u saradnji sa namibijskim Ministarstvom životne sredine, šumarstva i turizma, postavio 12 uspavanih crnih nosoroga na dizalicu i izmerio fizičke reakcije.
Ispostavilo se da su životinje odlično reagovale.
U stvari, postojali su dokazi da je nosorozima bilo bolje u ovom položaju nego da jednostavno leže na grudima ili na boku.
„Mislim da je razlog tome to što kada je nosorog na boku, taj položaj tela utiče na protok krvi.
„Drugim rečima, donji delovi pluća dobijaju veliki protok krvi za razmenu gasova, što nije slučaj sa gornjim delom pluća – samo zbog gravitacije“, objašnjava.
Navodi da kad nosorog visi naopačke, na njega to ima efekat kao da stoji – pluća imaju jednak protok krvi.
„Takođe smo videli da nosorozi koji su predugo na boku, a posebno na grudnoj kosti, dobijaju oštećenje mišića, miopatiju (bolest mišića), zato što su veoma teški.
„A kad ih prevozimo helikopterom nema pritiska čak ni na noge, sem što osećaju konopac koji im je obmotan oko zglobova“, kaže Robin.
Nagrade su uručili pravi Nobelovci, odnosno laureati, među kojima su bili Frensis Arnold (hemija, 2018), Marti Čalfi (hemija, 2008) i Erik Maskin (ekonomija, 2007) – običaj koji je postao tradicija kod IG Nobelovih nagrada.
Pobednici su dobili trofej u obliku PDF dokumenta koji su morali sami da sastave, kao i novčanu nagradu u obliku falsifikovane novčanice od 10 biliona zimbabveanskih dolara.
Upitan šta će uraditi sa dobijenim novcem, Robin Redklif je uz smeh rekao: „Uvek tražimo bespovratna sredstva“.
Kaže da nije bio siguran da li je IG Nobelova nagrada dobra ili loša stvar kada je prvi put čuo za nju.
„Poruka da vas nagrada ‘prvo nasmeje, a potom natera na razmišljanje’ je zapravo i naš cilj.
„Sve više ljudi bi trebalo da shvati koji napori se ulažu kako bi se spasile ove neverovatne životinje koje žive sa nama na planeti Zemlji“, navodi.
Član tima i lekar za divlje životinje Pit Morkel dodao je da je ovo zaista promenilo prevoz nosoroga, a još više izmeštanje slonova.
„Hvatanje za noge i okretanje ovih životinja je sada prihvaćeno.
„Sledeća stvar koju moramo da uradimo je neko istraživanje na drugim vrstama poput bizona, nilskog konja, a možda čak i žirafe“, kaže,
Lista dobitnika IG Nobelove nagrade za 2021. godinu:
Biologija: Suzane Šuc, za analizu varijacija u predenju, cvrkutanju, brbljanju, mrmljanju, mjaukanju, stenjanju, škripanju, šištanju, zavijanju, režanju i drugim načinima komunikacije između mačaka i ljudi.
Ekologija: Lejla Satari i kolege, za korišćenje genetske analize za identifikaciju različitih vrsta bakterija koje se nalaze u grupama bačenih žvakaćih guma zalepljenih na trotoarima u različitim zemljama.
Hemija: Jorg Viker i kolege, za hemijsku analizu vazduha u bioskopima, kako bi se ispitalo da li mirisi koje publika proizvodi pouzdano ukazuju na nivo nasilja, seksa, antisocijalnog ponašanja, upotrebe droga i korišćenja psovki u filmu koji gleda publika.
Ekonomija: Pavlo Blavacki, za otkriće da gojaznost kod političara može biti dobar pokazatelj korupcije u toj zemlji.
Medicina: Oklej Bulut i kolege, za demonstriranje da orgazmi mogu biti podjednako delotvorni kao i lekovi protiv začepljenog nosa.
Mir: Itan Beseris i kolege, za ispitivanje hipoteze da su ljudi razvili bradu kako bi se zaštitili od udaraca u lice.
Fizika: Alesandro Korbeta i kolege, za izvođenje eksperimenata kako bi saznali zašto se pešaci ne sudaraju stalno sa drugim pešacima.
Kinetika: Hisaši Murakami i kolege, za izvođenje eksperimenata kako bi saznali zašto se pešaci ponekad sudaraju sa drugim pešacima.
Entomologiju: Džon Mulrenan Džunior i kolege, za istraživanje „Novi metod kontrole bubašvaba u podmornicama“.
Prevoz: Robin Redklif i kolege, za utvrđivanje eksperimentom da li je bezbednije prevoziti nosoroga u vazduhu naglavačke.
Jedna od ovogodišnjih IG Nobelovih nagrada dodeljena je za eksperiment u kom su nosorozi okretani na leđa kako bi se utvrdilo kakav uticaj to ima na životinje.
Podeli vest:
