Prvi maj se slavi kao praznik rada u mnogim zemljama sveta, a njegov početak se vezuje za događaje u Sjedinjenim Američkim Državama s kraja 19. veka. Prvomajski praznik ima svoje korene u pokretu za radnička prava i borbi za osmočasovno radno vreme.
1886. godine, Američka federacija rada pozvala je na generalni štrajk kako bi se borila za osmočasovni radni dan. 1. maja iste godine, stotine hiljada radnika širom SAD-a izašlo je na ulice da protestuje i zahteva bolje radne uslove. U Čikagu su se protesti pretvorili u nasilje i sukob sa policijom, a više radnika je ubijeno ili ranjeno. Ovi događaji su nazvani „Haymarket Affair“.
U spomen na žrtve Haymarket Affaira, međunarodni radnički pokret je u Parizu 1889. godine odlučio da 1. maj bude dan solidarnosti među radnicima i praznik rada. Od tada se 1. maj obežava kao praznik rada širom sveta.
U mnogim zemljama, uključujući neke evropske zemlje, 1. maj je državni praznik i neradni dan. Mnogi ljudi koriste ovaj dan za odmor i opuštanje, a takođe se organizuju i protesti i demonstracije za radnička prava i druge socijalne probleme.
Prvi maj se slavi kao praznik rada u mnogim zemljama sveta, a njegov početak se vezuje za događaje u Sjedinjenim Američkim Državama s kraja 19. veka. Prvomajski praznik ima svoje korene u pokretu za radnička prava i borbi za osmočasovno radno vreme.